Кустурица: Скривена издања института да дођу до што шире публике

БЕОГРАД – Директор Андрићевог института Емир Кустурица најавио је да ће Институт идуће године настојати да пронађе суиздаваче како би његова важна, скривена издања дошла до шире публике.

„Десет година је иза нас, а наредних десет би требало да буде у суиздаваштву и у покушају да наша важна, а скривена издања, каква данас не могу да се нађу код већине издавача, дошла до што шире публике“, рекао је Кустурица на представљању десетогодишњег издавачког ангажмана Андрићевог института на Сајму књига у Београду.

Он је истакао да је то сљедећи степен послије десет година рада и једне крајње естетизоване едиције која га враћа на мјесто између „Нолита“ и Српске књижевне задруге.

Кустурица је навео да издања попут ових које је објавио Институт не постоје данас, можда и због тога што је то институција која не зависи од тржишта.

„У друштвеним наукама и аналитици, чини ми се, предњачимо због тога што се бавимо тиме изван било којег политичког предзнака. Осим тога, бавимо се нашом стварношћу у њеним оквирима и то што издајемо најчешће је немогуће пронаћи код највећег броја српских издавача“, рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да је Андрићев институт институција настала уз „тешку артиљерију“ – багере, булдожере и оркестар Радио-телевизије Србије гд‌је се, како је рекао, углавном свирала озбиљна музика и гд‌је су сви мислили да од тога неће бити ништа, али се десило да се направи читав град посвећен једном писцу какав не постоји у свијету.

Кустурица је оцијенио да би руководиоци од‌јељења Андрићевог института Мирослав Перишић, Милош Ковачевић, Слободан Антонић и Мило Ломпар, који присуствују данашњој промоцији, требали да представљају Српску академију наука и уметности „кад би било правде“.

„За овим столом сједе `помирљиво непомирљиве` групе интелектуалаца. И ако би хтјели да будемо самохвалисави, то су људи који би требали да представљају Српску академију наука, а не Андрићев институт, и кад би било правде и кад би та институција служила сврси – да буде први и одбрамбени интелектуални бедем једног народа, онда би за овим столом, изузимајући мене, пошто се ја бавим умјетношћу и забавом, ова четири човјека морала да буду тамо и то је само један у низу знакова стања у коме се налазимо и у коме главне институције посустају и нису у првој одбрамбеној линији нашег народа“, рекао је Кустурица.

Он сматра да је притом код Срба готово немогуће уобличити живот тако што „три озбиљна човјека, који знају свашта и који се баве својим послом, треба да сједну за исти сто и направе енергетски удар и промјену у нашем друштву, јер они то нису у стању“.

„Ми смо успјели зато што је Андрићев институт слободна институција у којој се програми испуњавају зависно од нивоа слободе сваког појединца који води своје од‌јељење и идеји да све што урадимо објединимо кроз двије врсте активности – једно су семинари, на којима ја учим много, а посебно издања“, рекао је Кустурица.

Ковић: Српска научна продукција под спољним утицајима

БЕОГРАД – Научна продукција у свим српским земљама у региону, посебно у Србији, јесте под разним утицајима, гд‌је преовлађује спољни утицај који је често непријатељски, навео је сарадник Андрићевог института Милош Ковић.

Ковић је навео на представљању издања Андрићевог института на Сајму књига у Београду, у присуству директора тог института Емира Кустурице, да се мале земље морају прилагођавати, али да се осјећа да спољни фактор претеже не само у доношењу практичних одлука, него и у културној политици која је аксиом свега што спада у духовни живот једног народа.

„Погледајте какве су муке да ћирилица заиста и буде званично писмо у Србији. Нисам очекивао да је писати ћирилицом нешто због чега се треба борити до последње капи крви у Србији. Очигледно да је то данас велика борба. Осим тога, да ли смо могли очекивати да ће органи наше државе финансирати оспоравање утврђеног броја жртава у Јасеновцу?“, запитао је Ковић.

Он је истакао да је зато потребна алтернатива, као и да се не смије десити да постоје десетина уџбеника за историју, чије издање контролишу страни фактори, а из којих уче српска д‌јеца.

„Шта ће да уче наша деца из историје зависи од директора и наставника неке школе који ће уџбеник одабрати. Уџбенике контролишу страни фактори!? Реч је о знању и душама наше деце“, рекао је Ковић.

Када тако стоје ствари, навео је Ковић, потребни су џепови отпора, а Андрићев институт је управо то за њега.

„Андрићев институт је место где можемо слободно да разговарамо и са онима који не мисле као ми, нећемо их зато маргинализовати“, рекао је Ковић.

Он је додао да се Андрићев институт бави многим темама које су стратешке, а у том је важна и историја БиХ, али и читавог региона гд‌је живи српски народ, чију је историју писао него други.

Ковић је навео да у турским пописима становништва у Вишеграду нема богумила, као ни у пописима аустријских власти.

Он је подсјетио и да му је у времену када га је Кустурица позвао да буде сарадник у Андрићевом институту, био забрањен улаз у БиХ.

„Сада када ме питају у Институту зашто ниси урадио то и то, кажем – питај Сарајево“, рекао је Ковић.

(www.palelive.com / Срна)