Кустурици у Врању уручена награда „Бора Станковић“

БЕОГРАД – Прослављеном српском режисеру и писцу Емиру Кустурици у Врању је уручена овогодишња награда „Борисав Станковић“ за достигнућа на пољу књижевности.

Награда додијељена за цјелокупан књижевни опус уручена је Кустурици на завршној вечери манифестације „Борина недеља“ у Врању.

Кустурица је у обраћању истакао да су и режисер и писац креатори цјелине, а да се док се креира цјелина морају познавати неки закони приповиједања, било да је у питању слика или ријечи.

„Велики Хандке говори да је потпуно неважан садржај и да све потиче из форме. И то је једна врста аутизма великих људи који једноставно не желе да узрочно-посљедично приказују то што се из стварносног оквира извуче па се после публици предочи“, рекао је Кустурица на свечаности у Музеј кући Боре Станковића.

Он је указао да је то дио оне фазе умјетности која се назива модерном и постмодерном, која је заглавила у слијепој улици из које може да се врати само посежући за великим моделима.

Кустурица је рекао да умјетничко д‌јело треба да испољава егзистенцијалну позицију човјека, његову политичку идеју у животу и ако је могуће у оквиру породице или друге групације да се изрази унутрашњи садржај онога што он доживљава или прелама кроз свој развој.

„Без умјетности нема живота. Пошто се обично дешава оно што не желимо, или оно што не знамо, онда умјетност постаје најбољи излаз на коме човек може да рефлексију и сва своја осјећања провуче кроз књигу или филм“, рекао је Кустурица.

На вечери посвећеној добитнику предсједник Жирија Мило Ломпар истакао је да трагика балканских искустава, њихових изукрштаних свијетова, премрежених идеолошким наносима времена, добија у Кустуричином приповиједању снажан документарни и фактографски одзив, који умјетнички учинак чини слојевитијим и драматичнијим.

Он је за Кустуричине књиге „Видиш ли да не видим“ и „Кад мртве душе марширају“ рекао да је риједак случај да двојица свјетски видљивих умјетника, попут Кустурице и Петера Хандкеа дођу у једну врсту дотицаја који их чини актерима једног приповиједања.

Ломпар је навео да Кустурица у књигама приказује Хандкеа, који има свог алтер-ега, те да је та двострукост занимљива и необична и предмет књижевног обликовања, јер помиње дод‌јела Нобелове награде за књижевност Хандкеу и његову унутрашњу драму, пренио је портал „Врање њуз“.

Жири, којем је предсједавао професор Ломпар, у образложењу је навео да Кустурица, као писац неколико прозних д‌јела, романа и приповиједака „обликује више репрезентативних књижевних топоса – д‌јетињство, д‌јечаштво и младост, сјећање, фантастика, проблем умјетника у свијету“.

„Његов књижевни поступак почива на два типа мотивације – реалистичкој и фантастичкој, а начин приповедања подразумева асоцијативну линеарност. Основна прича се разгранава у више осамостаљених приповедних праваца, који се посредно прожимају, да би се приповедна жижа образовала у њиховом завршном дотицају“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

Овим програмом завршена је 58. Борина недеља, која се ове године одвијала у два наврата.

Прво крајем марта када су у Врању гостовали Владимир Пиштало, прошлогодишњи лауреат, а потом и Александар Лаковић, Селимир Радуловић и Иван Негришорац, а овог викенда одржан је други дио маниФестације гостовањем Мила Ломпара и Емира Кустурице.

Осим бројних филмских награда као што су Златна палма, Кустурица је написао књиге „Смрт је непровјерена гласина“, „Сто јада“, „Шта ми ово треба“, „Видиш ли да не видим“ и „Кад мртве душе марширају“.

Кустурица је добитник књижевних награда Бранко Ћопић, Светозар Ћоровић, Печат Херцога Шћепана, Дејан Медаковић, Момо Капор и Радован Бели Марковић, а његова д‌јела преведена су на двадесетак језика.

(www.palelive.com / Срна)