Лоше навике у исхрани често узрок шећерне болести

БАЊАЛУКА – Стање инсулинске резистенције, метаболичког синдрома и дијабетес мелитуса тип два настаје често као посљедица лоших навика у исхрани, те је, уколико се проблем жели ријешити, потребно кориговати исхрану – избацити рафинисане угљене хидрате, односно бијели шећер, бијело брашно, рижу, као и све производе који их садрже, савјетују из компаније „Хемофарм“.

Из ове компаније објашњавају да намирнице као што су кромпир, цвекла, мрква и остало гомољасто и корјенасто поврће природно садрже велику количину скроба који кувањем или печењем прелази у једноставније угљене хидрате и због тога изазива, непожељни, нагли скок шећера и инсулина у крви.

„Уколико се ове намирнице једу термички обрађене, треба пазити на њихову количину и комбинацију у оброку. Међутим, свјежа цвекла или мрква могу да се једу, не пратећи количину“, истиче се у саопштењу „Хемофарма“.

Дијабетес, познатији и као шећерна болест, јесте хронична болест метаболизма када тијело не може регулисати хронично повишену концентрацију шећера, односно глукозе у крви.

Ово је често болест без симптома и у великом броју случајева се открива случајно.

Сматра се да је више од 30 одсто особа са дијабетесом тип два и даље неоткривено, а најважнију улогу у настанку овог типа имају фактори који се стичу током живота, од којих је најзначајнија прекомјерна тјелесна маса.

Остали фактори који имају улогу у настанку овог обољења су и породична историја, исхрана, старост пацијента, мањак физичке активности и уопштено стил живота.

Неки од класичних симптома болести су појачана жеђ, учестало мокрење и стална глад.

Дијабетес тип два је карактерисан повишеним ризиком за макро и микроваскуларне компликације, односно компликације на великим и малим крвним судовима.

Најчешћу неуролошку компликацију представља дијабетичка неуропатија која се јавља већ у првој години трајања болести, а доводи до постепеног губитка интегритета најдужих нервних влакана, са симптомима који почињу у прстима и стопалима.

Веома значајно мјесто у лијечењу дијабетичке полинеуропатије заузима алфа-липоинска киселина /АЛА/ која значајно умањује симптоме полинеуропатије. Ова киселина представља моћан антиоксиданс с потенцијалом да умањи оксидативни стрес, побољша основну патофизиологију неуропатије и смањи бол, те осјећај „мравињања“, пецкања и утрнулости.

Алфа-липоинска киселина може да се користи у виду инфузије или орално у облику капсула, таблета и осталих пероралних облика.

(www.palelive.com / Срна)

Нeма објава за приказати

Прати тему
Обавијeсти мe о
0 Коментара
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare