Огласи
БАЊАЛУКА – Директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић рекао је да је измјенама Закона о порезу на доходак, који је ступио на снагу 1. јануара, уведен нови статус мали пољопривредник, којим се сматра физичко лице, носилац пољопривредног газдинства, чији укупан годишњи приход по основу обављања дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ.
Маричић је изјавио је у интервју Срни да се порез на доходак малог пољопривредника плаћа годишње у апсолутном износу, у зависности од оствареног прихода од бављења пољопривредном дјелатношћу.
Он је навео да мали пољопривредник који оствари годишњи приход до 12.000 КМ не плаћа порез на доходак, а онај који оствари приход између 12.000 КМ и 25.000 КМ плаћа порез у износу од 200 КМ годишње, док мали пољопривредник који у току године оствари приход већи од 25.000, а највише до 50.000 КМ, плаћа годишње порез на доходак у износу од 400 КМ.
„Мали пољопривредник је дужан да остварени приход у претходној години пријави Пореској управи до 28. фебруара, а износ пореза на доходак на укупан годишњи приход дужан је да плати до 30. јуна текуће за претходну годину“, рекао је Маричић.
ОМОГУЋЕН ОТПИС ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРИПАДАЈУЋЕ КАМАТЕ
Говорећи о Закону о измјени Закона о отпису потраживања по основу камате, који је ступио на снагу 1. јануара, Маричић је рекао да је њиме омогућен отпис потраживања по основу припадајуће камате, уколико цјелокупни износ главнице и трошкова поступка принудне наплате доспјелих до 31. децембра 2022. године буде у потпуности измирен најкасније до 1. јула ове године.
„Да би то остварили, порески обвезници дужни су да поднесу захтјев за издавање пореског увјерења о измиреним обавезама, са обавезно назначеном сврхом – отпис камате, док се образац захтјева може преузети на интернет страници Пореске управе Српе“, навео је Маричић.
Он је додао да ће, на основу достављеног захтјева пореског обвезника за отпис потраживања по основу камате, надлежни подручни центар Пореске управе Српске, након провјере да ли су обавезе по основу главнице и трошкова поступка принудне наплате из пореског увјерења у цијелости измирене, донијети рјешење којим се дозвољава отпис потраживања по основу камате.
У ФАЗИ ТЕСТИРАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ЕЛЕМЕНАТА У ОКВИРУ СУФ-а
Маричић је рекао да је у оквиру имплементације е-фискализације дефинисано успостављање Система за управљање фискализацијом /СУФ/ у Пореској управи Републике Српске.
„То је планирано да се уради до краја фебруара. Тренутно сму у фази тестирања појединих елемената у оквиру СУФ-а и за сада све иде планираном динамиком“, нагласио је Маричић.
Он је појаснио да ново законско рјешење предвиђа ново техничко рјешење за регистровање промета преко фискалног уређаја, према којем ће Пореска управа, у оквиру СУФ-а, имати податке о сваком издатом фискалном рачуну јер ће сваки издати фискални рачун бити евидентиран на серверу Пореске управе путем постојеће интернет везе пореског обвезника.
„Такође ће бити омогућено и купцима да врше провјеру да ли је рачун који им је издат евидентиран у Пореској управи. Ово ново техничко рјешење значајно ће утицати на повећање дисциплине издавања фискалних рачуна и спријечиће евентуалне злоупотребе“, додао је Маричић.
Маричић је, говорећи о процесу дигитализације, нагласио да је Пореска управа успјела да заокружи електронску комуникацију између пореских обвезника и Пореске управе у свим пореским поступцима и, практично, постала је пионир електронског пословања у Републици Српској и шире.
Он је најавио да ће Пореска управа Републике Српске у наредном периоду наставити путем развоја електронских сервиса Пореске управе и тежити подстицању пореских обвезника да их активно користе.
Маричић је нагласио да су сви информациони системи Пореске управе функционални и раде пуним капацитетом, као да Пореска управа није била нити је сада под било каквим хакерским нападом.
„У овом тренутку је најважније да су подаци пореских обвезника из Интегрисаног информационог система Пореске управе Републике Српске, са аспекта безбједности, тренутно апсолутно сигурни, те да порески обвезници немају разлога за бригу. Све остало је празна прича“, истакао је Маричић.
ЛАНИ ЗНАЧАЈНО ПОВЕЋАЊЕ НАПЛАТЕ ЈАВНИХ ПРИХОДА
Говорећи о пословању из претходне године, он је подсјетио да је Пореска управа прикупила укупно 3,61 милијарди КМ јавних прихода, што је значајно повећање у односу на раније године.
„У односу на 2021. годину наплаћено је знатно више, односно 870 милиона или 32 одсто више. То указује на стабилан раст и позитивне трендове у наплати јавних прихода и то говори о позитивним привредним токовима с једне стране и повећању плата у реалном и јавном сектору с друге стране, те повећању финансијске диспциплине“, навео је Маричић.
Он је нагласио да се биљежи пораст наплате по свим врстама јавних прихода, гдје су директни порези наплаћени у висини од 759 милиона КМ, доприноси у висини од 2,247 милијарди КМ, док су остали јавни приходи наплаћени до 603 милиона КМ.
Маричић је навео да је у прошлој години Пореска управа извршила 4.279 редовних теренских и канцеларијских контроле и рјешењима наложила плаћање 50,2 милиона КМ новоутврђених обавеза са обрачунатим каматама, те су због утврђених неправилности издата и 342 прекршајна налога на укупан износ казне од 1.249.250 КМ.
Он је истакао да су инспектори Пореске управе прошле године извршили укупно 3.940 контрола евидентирања промета преко фискалних каса, те су због утврђених неправилности издали 1.575 прекршајних налога на укупан износ казне од 6.473.500 КМ, што је повећање и броја контрола и износа изречених казни у односу на годину раније.
„У прошлој години извршено је и 485 контрола пријављивања радника, те је због утврђених неправилности издато 235 прекршајних налога на износ казне од 882.000 КМ, а у тим контролама су откривена 282 непријављена радника“, рекао је Маричић.
(www.palelive.com / Срна)
