Огласи
BEOGRAD – Dok je kao osnovac u rodnom Rudom, kriomice od roditelja, gledao „Mundo de fjeras“ /Svijet zvijeri/ i ostale meksičke serije i kao spužva upijao španski jezik, Marko Cerović nije slutio da će mu to otvoriti vrata Ambasade Meksika u Beogradu gdje radi kao zvanični prevodilac.
Prvi kontakt sa Meksikom ostvario je 2014. godine, kada je radeći preko Omladinske zadruge u beogradskom hotelu „Hajat“, upoznao tadašnju ambasadorku Meksika.
„Oni su slavili Dan nezavisnosti Maksika. Nikada neću zaboraviti rečenicu ambasadorke nakon što sam joj se obratio na španskom. Tada je rekla: `Konačno neko govori španski pod ovim krovom! Dečko, hoćete li raditi kod nas`? Imao sam tada samo 20 godina“, kaže Cerović.
U Ambasadi Meksika prvih mjesec dana radio je kao zamjena vozača ambasadora, a uskoro je počeo da prevodi i svaki dan nastavio da uči, da se usavršava i radi na sebi.
„Iskreno, 80 odsto jezika naučio sam na televiziji, putem serija, a onih 20 odsto na fakultetu, kao drugi strani jezik“, ističe Cerović, koji je stekao zvanje diplomiranog ekonomiste i tečno govori još engleski i italijanski jezik.
Svoj posao iskreno voli i kaže da će ga, „ako Bog da zdravlja, raditi do penzije“. Taj posao otvorio mu je mnoga vrata i dao mogućnost da upozna razne ljude.
„Konkretno, bio mi je veliki izazov da prevodim na sastanku sa premijerom Srbije Anom Brnabić i sa bivšim predsjednikom Vlade Sjeverne Makedonije Zoranom Zaevim. Tada sam sa makedonskog prevodio na španski.
Prevodio sam tokom cele posete delegacije Parlamenta Meksika. Bio sam kod Milorada Dodika kada je bio predsedavajući Predsjedništva BiH i kada je ambasador Meksika predavao akreditive“, navodi Cerović.
On napominje da je ostao jako vezan za Republiku Srpsku iz koje je otišao na početku srednje škole, koju je završio u Beogradu, i da mu je velika želja da upozna srpskog člana i predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Željku Cvijanović.
Cerović se sprema da u januaru naredne godine prvi put ode u Meksiko, ali će, kako kaže, tamo biti kao „svoj na svome“, jer je mentalitet tog naroda već dobro upoznao.
„Sličnost sa Srbima je velika. Oni su jako veseo i razdragan narod, srdačan, otvoren, vole sve živo da probaju, popiju, pojedu i vole da pevaju, kao i mi.
O prijateljstvu dva naroda svedoči i činjenica da je ambasada otvorena pre 76 godina i da nikada nije prestajala da radi. Radila je čak i za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine“, navodi Cerović.
Meksikancima koje je upoznao jako se dopada srpska kuhinja, a on sam je zavolio meksičku kuhinju, izuzev ljute hrane koju izbjegava.
„NJima se dopada jagnjetina, prasetina, dopada im se sarma i kajmak. Kajmak mnogo vole, ali kažu da ga ne smeju jesti mnogo, jer je `zarazno` i mogu da se ugoje. Sir naš mnogo vole, rakiju vole, dobar sok, vole da probaju hleb domaći“, otkriva on.
Sada, kada ga samo mjesec dana dijeli od stvarnog susreta sa hacijendama, koje je kao dječak gledao u tv novelama, Marko se prisjetio anegdote vezane za njegovo „učenje jezika“.
„Moj razrednik je bio nastavnik srpskog jezika i na roditeljskom je rekao roditeljima: `Zabranite im da gledaju te meksikanske sapunice, jer ima mnogo scena koje nisu prilagođene tom uzrastu`.
Moja majka je došla kući i rekla ocu da okrene antenu da ja ne bih mogao više da ih pratim“, prisjetio se Cerović.
Kaže da je „anteni doskočio“ i već nakon nepune četiri godine uživanja u serijima shvatio je da, i kad okrene leđa televiziji, razumije šta pričaju heroine sapunica.
„Naravno, nikad nisam zapostavio školu. Shvatio sam još kao dete da ne smem da lutam kao guska u magli i tratim vreme na nevažne stvari“ – navodi Marko Cerović.
On savetuje mlade da se usavršavaju, da uče jezike, veruju u sebe i idu napred. Da sebi kažu: ja to mogu, ja to želim, ja to hoću.
To je poruka dječaka iz Rudog, koji u Beogradu živi svoj meksički san.
(www.palelive.com / Srna)
