Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је данас на Палама да једино институционални оквир Републике Српске штити српски народ западно од ријеке Дрине.

„Ако не би било тог институционалног оквира, за веома кратко вријеме, за неких 50 или 100 година, сигурно је да не би било Срба западно од ријеке Дрине“, истакао је Мастиловић на трибини „Пале – пријестоница Српске“.

Према његовим ријечима, насртаји на Републику Српску и њене институције у ствари су врх леденог бријега и свега онога што се Србима западно од Дрине дешава од половине 19. вијека, па кроз читав 20. вијек.

Мастиловић је указао да је првенствено јединство императив самоодржања Срба на овим просторима.

„Сигурно је да настојања да се Срби униште неће престати ни у будућности. Морамо бити свјесни њих“, истакао је Мастиловић.

Он је навео да се од половине 19. вијека, од како су поједини западни идеолози осмислили стратегију да Дрина мора бити граница два свијета, источног – православног и западног – католичког, и да се Русији и православљу мора спријечити продор, оспорава право Србима да уопште живе на простору западне ријеке Дрине.

„Све оно што се нама дешавало у другој половини 19. вијека, почевши од аустроугарске окупације, злочина у Првом свјетском рату и геноцида у Другом свјетском рату, те покушаја истребљења на крају 20. вијека, вуче своје идеолошке коријене дубоко у 19. вијек и касније у 20. вијек, када су се придруживали други фактори који су жељели да Срба западно од Дрине нема“, истакао је Мастиловић.

Према његовим ријечима, Срби са западне стране Дрине су у Другом свјетском рату доживјели најстрашнија страдања и био је то покушај билошког истребљења.

„На срећу, Срби су успјели то да преживе, али настојање да се они са западне стране Дрине униште постоји и данас, и то се може посматрати са историјске тачке“, закључио је Мастиловић.

Мастиловић је подсјетио да је приликом расправе у Народној скупштини Републике Српске у децембру 1993. године о томе треба ли Источном Сарајеву универзитет, тадашњи предсједник Српске Радован Караџић рекао да се не смије размишљати локално и да сваки посланик мора знати да ће у будућности на Миљацки бити контакт са исламским свијетом.

„Рекао је да ако не будемо на овом простору имали интелектуалну цјелину да одговоримо том исламском свијету, нећемо успјети“, навео је Мастиловић.

Он је подсјетио на расправу коју је том приликом имао и посланик Војо Купрешанин, а који је истакао да, ако омладина оде, Република Српска и српски народ неће успјети и опстати.

„Мислим да је то актуелно и дан-данас. Пале и Источно Сарајево морају бити један од јаких центара Републике Српске у економском, научном, културном, смислу, посебно када је у питању култура памћења и национално памћење, морамо се одбранити ако мислимо да одбранимо Српску и опстанемо на овом простору“, нагласио је он.

Он је подсјетио да је прошле године основан Институт историјских наука захваљујући великом труду ректора Универзитета у Источном Сарајеву Милана Кулића и ресорног министра Жељка Будимира.

Он је навео да је потребно завршити радове на музеју који је започет, као и да је јако важно и отворити архив града Источног Сарајева.

„Историје има онолико колико има докумената, то историчари најбоље знају“, закључио је Мастиловић.

На Палама је одржана научна трибина „Пале – пријестоница Српске“, у којој је учествовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Иницијатор идеје да Пале добију статус пријестонице је посланик у Народној скупштини Републике Српске Дамјан Шкипина, који се обратио присутнима.

На научној трибини учествовали су и министар Србије без портфеља задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић, историчар и аутор књиге „Историја Републике Српске“ Чедомир Антић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, генерал Војске Републике Српске у пензији Љубиша Боровчанин и руски академик и историчар Јелена Гускова.

(www.palelive.com / Срна)