Огласи
На простору БиХ и Балкана не постоји никакав „руски малгни утицај“ и улога Русије везана је за подршку у науци, култури, учењу руског језика и размјени студената, изјавио је данас директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић.
Мастиловић је уочи међународниог научно-експертског округлог стола у Источном Сарајеву „Русија, Украјина и балканске паралеле“, рекао да се та теза одавно пласира, посебно у БиХ и Србији, пошто Република Српска и Србија не желе ни на који начин да угрозе традиционално добре односе са Руском Федерацијом.
„У неколико наврата бавио сам се тим феноменом, покушавајући да видим шта је то `малигни руски утицај` конкретно на простору БиХ и нисам успио да закључим да постоји ишта друго, осим подршке у науци, култури, учењу руског и српског језика, као и размјене студената“, рекао је Мастиловић новинарима.
Према његовим ријечима, очигледно је да је прича о „руском малигном утицају“ слична наративу из деведесетих година прошлог вијека када је у питању однос европске заједнице или дијела међународне заједнице према српском народу, што је сада посебно постало актуелно у свјетлу украјинске кризе јер се тај притисак на српски народ сваким даном све више појачава.
Мастиловић је нагласио да је управо циљ данашњег округлог стола, али и будућих научних подухвата да се утврди која рука стоји за тога, јер је превише очигледних ствари и паралела између онога што се дешавало на постјугиословенском и постсовјетском простору.
Он је нагласио да ће, када то све то буде рашчлањено, свима бити јаснији и тај однос дијела међународне заједнице према српском и према руском народу.
Мастиловић је рекао да су научници утврдили да се на постјугословенском и постсовјетском простору дешавају одређени друштвено-политички феномени који су истог карактера, односно да у најмању руку постоје неке паралеле, те се стога указала и потреба код српских и руских научника да се ти друштвено-политички феномени дубље истраже.
Он је истакао да се и на постјугословенском и постсовјетском простору поново рехабилитује нацизам, о чему ће, такође, бити дискутовано током округлог стола.
Мастиловић је изразио очекивање да ће резултати данашњег скупа бити један велики подстицај да се приступи систематском истраживању управо ове проблематике.
„Срби су посебно заинтересовани да се дубље научно истражи шта се дешавало деведесетих година прошлог вијека, из којих центара, првенствено европских, је управљано југословенском кризом. Треба утврдити и на који начин се дешавала та рехабилитација нацизма, посебно усташтва на простору Хрватске, на коју Европа, нажалост, није тада реаговала, као што не реагује ни данас“, нагласио је Мастиловић.
Према његовим ријечима, из покушаја усвајања резолуције о Сребреници видљиво је да ти историјски и друштвено-политички процеси на Балкану нису завршени, те је потребно идентификовати из којих центара се руководи тим процесима.
Мастиловић је рекао да ће данашњи округли сто дати један нови замах научном истраживању, али и научној сарадњи између српских и руских историчара.
Он је указао и на још један феномен, о којем ће данас бити говорено, а то је притисак на Српску и Руску православну цркву, што је видљиво на постјугословенском и постсовјетскиом простору.
Округлом столу присуствује и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.
Осим Мастиловића, учесници скупа су професори Милош Ковић, Дарко Ђого, Олег Солдат и Никола Ожеговић, као и истакнути научници из Руске Федерације Кирил Шевченко, Владимир Поздоровкин и Едвард Попов.
Организатори су Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Центар друштвене информационе сарадње „Европа“ из Руске Федерације и Представништво Руског историјског друштва у Републици Српској.
Ковић: Србе и Русе повезује жеђ за слободом
Угледни српски историчар Милош Ковић изјавио је Срни да Србе и Русе, осим словенског поријекла, вјере и језика, повезује жеђ за слободом и неспремност да слиједе туђе утицаје, а нарочито команде.
Ковић, који учествује на научно-експертском округлом столу у Источном Сарајеву „Русија, Украјина и балканске паралеле“, рекао је да се Срби у овом тренутку налазе под присмотром глобалног запада.
„Када кажем глобални запад, пре свега мислим на њихов медијски, али ако хоћете и академски, научни и политички утицај. За нас је руски језик вентил, а кроз руску културу у стању смо да на ствари гледамо на један мало другачији начин“, нагласио је Ковић.
Ковић сматра да је природно да човјек тражи различите перспективе и погледе на догађаје.
„Онај ко пристаје да његову свест формирају западни медији, пристаје да чита само енглеске или немачке књиге, без руског језика он неће разумети шта се догађа. Дакле, природна је жеља човекова да ствари сагледа из друге перспективе“, навео је Ковић.
Према Ковићевим ријечима, Срби имају своју културу, науку, академску заједницу, па и продукцију, али се она не може поредити са руском науком која је огромна, јер је то једна цијела цивилизација.
„У том смислу, утицај руске културе на нас је у овом тренутку благотворан, а то се може рећи и на политичку позицију Руске Федерације, која је велика светска суперсила, нуклеарна сила, у овом тренутку је важан ослонац српске спољне политике. Дакле, тако нешто не може се назвати малигним утицајем“, рекао је Ковић.
С друге стране, додаје он, моралне норме које проповиједа Запад су се могле видјети на управо одржаној пјесми „Евровизије“.
„Они што нам они проповедају требало би да буде нешто што је благотворно на нашу културу и нашу цивилизацију. На те ствари треба гледати својим очима и мало мислити својом главом“, поручио је Ковић.
Међународном научно-експертском округли столу „Русија, Украјина и балканске паралеле“ на Универзитету Источно Сарајево присуствује и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.
Осим Ковића, учесници скупа су професори Драга Мастиловић, Дарко Ђого, Олег Солдат и Никола Ожеговић, као и истакнути научници из Руске Федерације Кирил Шевченко, Владимир Поздоровкин и Едвард Попов.
Организатори су Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Центар друштвене информационе сарадње „Европа“ из Руске Федерације и Представништво Руског историјског друштва у Републици Српској.
Резолуција о Сребреници покренута због суверене политике Српскe
Резолуција о Сребреници предложена је ради кажњавања српског народа, а нарочито Републике Српске због њене независне политичке позиције и суверене спољне политике коју води, изјавио је Срни историчар Милош Ковић.
„Као и суђење председнику Републике Српске /Милораду Додику/ и ово је један од начина да се врши притисак и на Српску и на Србију, као и на цели српски народ, који на сву срећу и даље мисли на исти начин. Ово је евидентно политички притисак, једна злоупотреба рата и историје“, рекао је Ковић у Источном Сарајеву гдје учествује на научно-експертском округлом столу „Русија, Украјина и балканске паралеле“.
Он је нагласио да се истовремено потпуно прећуткују злочини муслиманских војника из Сребренице над Србима у Сребреници, Милићима и Братунцу.
„Убити Србина, то је некажњиво, али зато се о једном ратном злочину говори као геноциду. Очигледно да је Сребреница, такође, искориштена да се покрије злочин над цивилима у `Олуји`, јер су тада у Хрватској убијани и жене, деца и старци. Све су то манипулације, али Богу хвала, историчари се на то не осврћу много. Бар не би требало“, рекао је Ковић.
Према Ковићевим ријечима, историчари не би требало да се много осврћу на политичке злоупотребе, политичке интересе било које стране.
„У будућности ће и те како бити јасно шта се догодило деведестих година, какав је геноцид спроведен над српским народом у Крајини, ако хоћете у Сарајеву, Косову и Метохији и шта је у ствари била Сребреница. Тако да ће историчари тек писати праву историју ових догађаја“, нагласио је Ковић.
Он је оцијенио и да резолуцијом о Сребреници њени предлагачи Њемачка и САД покушавају да оправдају оно што се догађа у Гази, односно покушавају оправдати своју подршку Израелу тиме што ће у ствари муслиманском свијету послати поруку о својој доброј вољи и бризи за животе муслимана.
„Очигледно је да иза тога стоји јасна политичка намера“, рекао је Ковић.
(www.palelive.com / Срна)
