Међу добитницима Вукове награде и Драган Елчић

БЕОГРАД – Вукова награда Културно–просветне заједнице Србије уручена је данас заслужним писцима, умјетницима, појединцима из културног и јавног живота Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији, а међу добитницима је и режисер Драган Елчић.

Добитници Вукове награде за 2023. годину су књижевник Мирослав Алексић из Новог Сада, пјесник и писац Зоран Богнар из Београда, умјетнички фотограф Станко Костић /Београд/, вајари Љубиша Манчић /Београд/ и Милутин Ранковић /Лајковац/, књижевник Миомир Нешић /Петровац на Млави/, библиотекарка Жаклина Николић /Кладово/.

Награду су добил и историчар књижевности Жанета Ђукић Перишић /Београд/, историчар професор Александар Растовић /Београд/ и вокално-музички умјетници браћа Ратко и Радиша Теофиловић из Чачка, близанци који изводе српску традиционалну музику на свој специфичан начин.

На приједлог жирија за дод‌јељивање Вукове награде, Извршни одбор Културно-просветне заједнице Србије донио је одлуку да Изузетну Вукову награду за 2023. годину добију појединци и установе културе социолог културе Зоран Аврамовић /Београд/, Матична библиотека „Љуба Ненадовић“ из Ваљева, новинар и публициста из Београда Милорад Вучелић, познати филмски редитељ и професор телевизијске и филмске режије на Академији уметности Београд Драгољуб Драган Елчић.

Културно-просветна заједница Србије данас је јубиларни 60. пут додијелила престижну Вукову награду у Свечаној сали зграде Предсједништва на Андрићевом венцу у Београду.

Жири Вукове награде за 2023. годину предводио је филолог и оријенталиста Дарко Танасковић.

Редитељ и писац Живорад Жика Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Србије је рекао поводом уручења Вукове награде да она представља лауреате који су достигли изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору.

Он је подсјетио да се награда уручује 60. пут, као и ранијих година, у фебруару, јер је Вук Стефановић Караџић преминуо 7. фебруара давне 1864. године, а тачно 100 година касније, 1964. године је установљена Вукова награда као једно од највећих признања у српској култури, умјетности, просвјети и науци.

Ајдачић је подсјетио и да је Културно-просветна заједница проглашена за националну институцију културе заједно са Српском академијом наука и уметности /САНУ/, Матицом српском, Вуковом задужбином, Српском књижевном задругом, Задужбином Доситеја Обрадовића и Задужбином Илије Милосављевића Коларца.

Министар просвјете Србије Славиц Ђукић Дејановић рекла је да ово признање носи посебан, велики значај, јер обједињује просвјету, науку, културу и умјетност.

„Вукова награда представља изузетно очување културне баштине посебно у данашње време, обједињује све области уметности, визуелне, музику, филм, књижевност, театар“, навела је она.

Она је подсјетила на вишеструку улогу Вука Караџића као реформатора српског језика и српског писма, сакупљача народних пјесама и умотворина, писца првог рјечника српског језика, те додала да његов рад има огроман допринос у историјским, етнолошким и етнографским наукама, пренио је Тан‌југ.

У име Министарства културе Србије државни секретар тог министарства Миодраг Ивановић истакао је да Вукова награда представља једну од најважнијих и најзначајнијих признања из области културе, умјетности, просвјете и науке у Србији и важну традицију, очување културног насљеђа са савременим стваралаштвом.

Вук Стефановић Караџић био је филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик, и сматра се да је апсолутно најзначајнији српски лингвиста 19. вијека, као и најважниха личност српске књижевности прве половине 19. вијека.

(www.palelive.com / Срна / Фото: Архива)