Милавићи – једно од најважнијих археолошких налазишта у Српској

БИЛЕЋА – Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске тражиће да археолошко налазиште у Милавићи у Билећи, гд‌је је недавно пронађена и крстионица за коју се сматра да је из рановизантијског периода, буде проглашено културним добром, рекла је Срни археолог овог завода Љиљана Врућинић.

Она је истакла да то подручје то заслужује, с обзиром на то да има много већи потенцијал него што се претпостављало.

Врућинићева је рекла да је на археолошком налазишту Црквина у темељима цркве у селу Милавићи у Билећи пронађена крстионица за коју се сматра да је из рановизантијског периода, што уз остала открића на том мјесту потврђује да је то једно од најважнијих налазишта у Херцеговини и Републици Српској.

Она је истакла да се претпоставља да откривена крстионица, на основу аналогија са осталим сличним крстионицама из ширег окружења, припада рановизантијском периоду.

„Вјероватно је на том мјесту била једна већа црква чији се габарити још не виде у потпуности, јер се за сада само виде зидови, па ће археолошка истраживања бити настављена да би се открила слика цјелине тих грађевинских остатака“, навела је Врућинићева.

Она је додала да крстионица припада цјелини која је вјероватно комплексна, а индиције су да је настајала у више различитих периода.

Врућинићева је истакла да истраживања на том мјесту трају од 2019. године и да су од покретних ствари до сада откривена дугмад и минђуше од изузетне вриједности, за које се сматра да су из средњовјековног периода и да вјероватно означавају припадност слоју елите.

„Осим тих репрезентативних, пронађено је још неколико минђуша које су тек у процесу обраде“, рекла је Врућинићева.

Она је рекла да је на том потезу пронађено и пуно гробова. Она је прецизирала да је на том налазишту откривено осам гробова испод стећака и да је извршена потпуна анализа тих скелетних остатака на универзитетима у Редингу и Станфорду који су опет враћени и сахрањени по православним обичајима.

Врућинићева је нагласила да је велики потенцијал тог налазишта и раније утврђен и да је сада потврђен тим покретним налазима и налазом крстионице.

„Вриједност те некрополе је што има натпис са именом Богдана Хатељевића, који је историјска личност“, истакла је Врућинићева.

Она је навела да је савременим анализама потврђено да гробови испод тих стећака потичу из периода од 13. до 16. вијека.

„Милавићи показују континуитет сахрањивања православног становништва на овим просторима од средњег вијека до данас“, нагласила је Врућинићева и додала да је некропола у Милавићима друга по бројности у Републици Српској после Крекова у Невесињу.

Она је појаснила да археолошко налазиште у Милавићима обухвата ту средњовјековну некрополу стећака у оквиру актуелног православног гробља и грађевинске остатке у оквиру којих је пронађена крстионица.

„Истраживањима је утврђено да су стећци налијегали на зидове цркве и зидови цркве иду испод стећака, а они се најраније јављају од и 13. вијека, па се са сигурношћу може тврдити да та грађевина, у оквиру које је пронађена крстионица, потиче из периода и прије 12. вијека“, рекла је Врућинићева.

Она је појаснила да Завод врши надзор над спровођењима одобрења за истраживања, а да су геофизичка истраживања радили стручњаци Универзитета Рединг из Велике Британије савременим технологијама који имају капацитете да то истраже, а која су показала да постоји мјесто са грађевинским остацима на којима је сада пронађена крстионица.

„Локалитет се зове Црквина и сам топоним указује на постојање таквих грађевинских остатака“, додала је Врућинићева.

Она је нагласила да су на подручју Билеће рађена и археолошка истраживања у селу Баљци, у засеоку Радмиловића Дубраве, гд‌је је ископаван праисторијски тумул, а руководилац пројекта је словеначки стручњак Саша Чавал.

„Велики је потенцијал ових налазишта, која потврђују изузетно богатство културно-историјског насљеђа у Херцеговини“, констатовала је Врућинићева.

(www.palelive.com / Срна)