Милош Самарџија: Позив свештеника сложен и лијеп

ФОЧА – Досадашњи старјешина фочанског Храма Светог Николе Милош Самарџија, који је дао велики допринос обнови ове старе цркве – националног споменика БиХ и Републике Српске, одлази у нову парохију у Власеницу, а парохијани у Фочи ће га се, више од свега, сјећати по ведром духу, једноставном приступу и лијепој ријечи.

Уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, у вријеме док је старјешина овог храма био овај млади свештеник родом са Сокоца, урађен је обиман и захтјеван посао рестаурације унутрашњости цркве, подигнуте у вријеме Турака 1857. године у некадашњој Српској вароши изнад Фоче.

Осим тога, замијењене су електроинсталације, уведен нови систем гријања, а у порти је ријешен велики проблем одвода површинских вода обновом дренажних канала.

Тиме је матична фочанска црква, драгуљ Републике Српске и БиХ, која је имала огромну улогу у очувању српства и православља на овим просторима за вријеме турске и аустроугарске владавине, спасена од пропадања.

Милош Самарџија у Фочи је завршио средњу богословску школу, а потом и Богословски факултет, ту је упознао и своју супругу са којом је добио троје д‌јеце, да би се у овај град, али сада као свештеник, вратио у децембру 2020. године. Претходно је службовао на Вучијој Луци у Источном Старом Граду.

Уз благослов митрополита Хризостома, а на личну молбу, након нешто више од четири године службе у Фочи, Самарџија пастирски позив наставља у Власеници.

За релативно кратак период боравка у граду на ушћу Ћехотине у Дрину, овај свештеник оставио је дубок траг.

Самарџија каже за Срну да је још од ђачких и студентских дана у Фочи имао много пријатеља и познаника, али да се кроз свештеничку службу посебно зближио са својим парохијанима.

„Заједно смо туговали и заједно се радовали – око стотину сахрана и исто толико крштења за ове четири године. Наравно да човјек није од камена, тешког срца одлазим даље на службу. Наш свештенички позив је сложен, али уједно и лијеп, јер кроз године службовања човјек упозна доста народа, разне профиле личности, али заиста касније схвати да је то велика благодат“, прича Самарџија.

Веза са парохијанима у Фочи је посебна, додаје он, јер су се додатно сродили док је трајао велики подухват обнове цркве, у чему је учествовао велики број вјерника.

„Било је веома тешко предузети тај корак, али знао сам да ћемо са добрим људима Фоче наћи заједничку ријеч и то се и показало. Чланови Црквеног одбора дали су велики допринос, непрестано бригу водили, тако да смо за непуну годину и по успјели да реновирамо комплетну Цркву Светог Николе“, истиче Самарџија и захваљује свима који су учествовали у овом великом д‌јелу.

Омиљен међу парохијанима, Самарџија плијени једноставношћу и ведрином, али и настоји да увијек буде отворен за сваког човјека.

„Увијек настојиш да нађеш са човјеком заједничку ријеч, иако смо сви на неки свој начин различити, али опет је Господ Бог који нас сједињује и спаја и управо у Њему налазимо заједницу, тако да Црква јесте заједница и парохија јесте заједница“, истиче Самарџија.

Светониколајевска црква је и обновљена на крилима заједништва и међусобне слоге свештеника који у њој служе и који својим примјером утичу и на односе међу парохијанима.

Уз мноштво емоција, са парохијанима и свештеницима Александром Видаковићем и Вјекославом Јовановићем, са којима је заједно службовао у Храму Светог Николе, Самарџија се опростио на литургији на Савиндан.

„Било је мало и суза и свега, али и то је нормално, јер човјек се веже за своје парохијане и парохијани се вежу за свог свештеника, тако да тешка срца одлазим из Фоче, али Фоча је мој град и враћаћу се непрестано. Бићу увијек срећан да видим радосна лица мојих драгих парохијана, нека су ми живи и здрави, да их Господ Бог чува и наравно у здрављу и радости да се гледамо!“, поручио је нови власенички парох.

Милош Самарџија у Власеницу одлази ове седмице и већ у нед‌јељу, 2. фебруара, служиће у тамошњем храму.

(www.palelive.com / Срна)