Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас да је Свети Петар Дабробосански могао да се спасе, али да је одлучио да остане и подијели страшну судбину са својим сарајевским Србима, коју су им усташе намијениле.
Током Свете архијерејске литургије поводом славе Града Источно Сарајево – Светог Петра Дабробосанског у истоименом храму у Војковићима, митрополит Хризостом рекао је да овај град слави успомену на човјека који је био архијереј у времену када су душмани хтјели да растјерају његово стадо.
„Он се није уплашио већ је стао пред душманина и изазвао га да би био примјер својој пастви. Када је била проглашена злогласна Независна Држава Хрватска /НДХ/, Свети Петар Дабробосански добио је позиве да се склони, али је он рекао да је пастир свог стада и у добру и у злу и остао уз свој народ за који је и страдао. Зато њега данас воле, пошују и славе сарајевски Срби и Источно Сарајево“, нагласио је митрополит.
Владика Хризостом је истакао да је Свети Петар Дабробосанки покровитељ сарајевских Срба, али и цијеле Републике Српске и српског народа.
„На његовим молитвама Источно Сарајевио напредује, баш онако како би то и светац желио“, указао је митрополит Хризостом.
Кум цркве био је начелник општине Маринко Божовић, који је захвалио митрополиту и свештенству на служби и вјерном народу који је дошао да се заједно помоле Богу да све што у будућем периоду буду радили буде благословено и да дуго прослављају славу Храма, али и Града Источно Сарајево.
Честитавши славу Источног Сарајева свим грађанима, градоначелник Љубиша Ћосић рекао је да град сваке године напредује, те да је у свих шест градских општина доста урађено, уз подршку Градске управе и Владе Републике Српске.
„Мислим да је Градска управа усмјерила више буџетских средстава према грађанима него што је то био случај раније. Издвајају се средстзва за спорт и културу. Први пут су издвојена средства за пронаталитетну политику, а ту су и стипендије, подршка пољопривредницима кроз Аграрни фонд“, навео је Ћосић.
Према његовим ријечима, подршка није изостала ни произвођачима млијека и меда, а средства су обезбијеђена и за приватне предузетнике, с тим да је највише новца усмјерено за развој инфраструктуре у градским општинама.
Након свете архијерејске литургије у Храму у Војковићима, у ресторану „Боб“ организован је славски ручак.
Претходних дана одржана је манифестација „Дани Источног Сарајева“, која је почела 11. септембра.
На свечаној академији у Народном позоришту Источно Сарајево синоћ је Повеља града додијељена министру за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељку Будимиру, за посебан допринос развоју високошколских установа и за јачање међународних односа у области високошколског образовања.
Исто признање добио је и начелник општине Трново Драгомир Гаговић за предан и пожртвован рад, допринос у области пронаталитетне политике, побољшању пословног и свеукупног амбијента у општини Трново и у граду Источно Сарајево у чијем саставу је поменута локална заједница.
Посебно признање Грб Града Источно Сарајево уручено је ректору Универзитета у Источном Сарајеву Милану Кулићу, за нарочите заслуге и допринос у области високошколског образовања и изузетна достигнућа у наставно-научној, културној и другим дјелатностима Универзитета.
Град Источно Сарајево настао је прије 31 годину, када је Савјет Српског града Сарајева на сједници 13. марта 1993. године донио статутарну одлуку о организацији Српског града Сарајева.
Први закон о овом граду донесен је 30. децембра 1993. године, када је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о Српском граду Сарајево за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности.
По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата и велике жртве коју су поднијели сарајевски Срби, када су након потписивања Дејтонског мировног споразума, морали да напусте дијелове града који су припали Федерацији БиХ и преселе на територију Републике Српске, Народна скупштина доноси Закон о Српском граду Сарајеву, 2. априла 1996. године, којим се име града мијења у Град Српско Сарајево.
Уставни суд БиХ у септембру 2004. године, на захтјев тадашњег високог представника, доноси одлуку којом се укида префикс српски из назива града.
Српско Сарајево тада постаје Источно Сарајево и у његов састав улази шест општина – Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Трново, Пале и Соколац, након чега почиње значајнији урбани развој Источног Сарајева.
(www.palelive.com / Срна)
