Огласи
Ко је и какав је био Вук Караџић, на какве је проблеме наилазио правећи српску азбуку
писмом које се данас сматра најсавршенијим на свијету, прва у Републици Српској, имала је прилику да чује публика у Хан Пијеску.
У сарадњи са београдским Музејом Вука и Доситеја, поводом 160 година од Вукове смрти, Центар за омладину и спорт „Поглед“ је својим суграђанима уприличио мултимедијални програм „Мој отац Вук Караџић“.
„За презентацију, која укључује монодраму и изложбу о животу реформатора наше азбуке,
тражила се карта више, што нас радује јер је још један показатељ да Ханпјешчани имају изграђен културни и умјетнички укус. Још дража нам је чињеница да је Хан Пијесак њихов први домаћин у Српској“, казала је Татјана Јањић, директор ханпјесачког „Погледа“.
Причу о животу Вука Караџића, његовој борби за српски језик и правопис, прикупљању
народног блага, породичној срећи и недаћама, али и пријатељству са бројним знаменитим
људима тога доба, кроз лик његове кћерке Вилхелмине – Мине Караџић Вукомановић,
маестрално је дочарала глумица Љиљана Јакшић.
„Мени је велико задовољство бити у Хан Пијеску и драго ми је да је публика у овом броју дошла и да је дивно испратила представу. То је Минина исповест о животу породице Караџић, личном животу, интимна исповест, и све што се овде чуло је значајно за нашу азбуку, за нашу писменост. Поред Вука, који је био изузетна личност, мене је фасцинирао лик ове жене која је била изузетно јака, која је кроз живот много тога претурила преко главе, тако да сам затечена колико жена може да буде јака, колико је Мина Караџић била јака“, прича глумица која је проговорила кроз лик Вукове кћерке и његове најближе сараднице, пјесникиње и сликарке Мине.
Елијана Гавриловић, кустос музеја Вука и Доситеја у Београду, истиче да им је велико
задовољство што су гостовања у Републици Српској почели баш у Хан Пијеску.
„Ово је предства коју радимо већ осам година. Одиграва се у аутентичном простору Музеја,
у згради којој је једно вријеме била Велика школа чији је Доситеј Обрадовић био један од идејних твораца, а Вук Караџић један од првих двадесет ученика. Игра се једном до два пута
месечно, укључујући и бројна гостовања, као што је ово које нас је први пут, а сигурно не и
последњи, довело у Републику Срспку“, навела је Гавриловићева.
Музеј Вука и Доситеја, меморијални музеј, посвећен је двојици великана српске културе,
просвјетитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу. Отворен је 28. фебруара 1949. године када је Вукова збирка издвојена из фонда Народног музеја и придружена малобројној заоставштини Доситеја Обрадовића.
(www.palelive.com / Татјана Голијанин)
