Мост на ријеци Татинац и даље опасан за саобраћај

КАЛИНОВИК – Један од горућих проблема на подручју општине Калиновик представља дрвени мост на релацији Калиновик-Улог на ријеци Татинац познат као „Швабица“, који датира из аустроугарског периода, а на коме су попуцале даске, искривљене греде, па је већ постало опасно прелазити преко њега, иако га, упркос томе, користе тешке машине које туда пролазе на рад на изградњи хидроцентрале у Улогу.

Прије мјесец дана мјештани мјесне заједнице Улог, они који имају имовину на том подручју и људи поријеклом са ових простора, блокирали су регионални пут Калиновик-Улог-Невесиње и упутили седам захтјева локалној управи Калиновика и републичким властима, имајући у виду два путарска предузећа са сједиштем у Фочи и Невесињу задуженим за одржавање овог регоналног пута.

Мјештани су истакли рокове од мјесец и три мјесеца за реализацију захтјева којима су тражили покретање радова ради одржавања живота у овом крају.

Реконструкцију овог моста прије двадесетак година радили су припадници мировних снага у БиХ, али је због великог оптерећења поново девастиран.

Димитрије Ћеранић, који је завршио основну школу током рата у Улогу и настоји на све начине да овом мјесту и цијелом крају врати живот који заслужује, рекао је Срни да се нада да ће коначно бити уложена средства за реконструкцију моста.

„Надамо се да ће се изградити мост који одговара 21. вијеку, а не да се на регионалном путу користи дрвени мост“, нагласио је Ћеранић, изражавајући наду да ће републичке, као и локалне власти Калиновика одлучити да средства од хидроцентрале у Улогу уложе у реконструкцију и асфалтирање комплетног пута са макадамском дионицом у дужини од око 30 километара.

Он је поручио да је овај регионални пут жила куцавица Републике Српске, што је доказано недавно када је заустављен саобраћај на доници према Фочи или Чемерну, чиме је Херцеговина била потпуно одсјечена од остатка Републике Српске.

„Овај пут био је пут спаса и у рату, у деценијама и годинама прије нас жила куцавица за источну Херцеговину. Сви начелници херцеговачких општина требали би да инсистирају да се овај пут доведе у праву намјену, уложе средства, асфалтира и остане најкраћа повезница Источног Сарајева и Херцеговине“, истакао је Ћеранић.

Он је напоменуо да су и у средњем вијеку овуда водили и најкраћи каравански путеви од Сарајева до Дубровника.

„Ако је неко прије 1.000 година овај пут препознао као значајан, неопходно је да данас у 21. вијеку буде достојан човјека“, поручио је Ћеранић.

Један од захтјева био је да почне реконструкција и на пет километара дугом макадамском путу од Калиновика према Улогу.

„Морамо признати да су камиони `Србиње-путева` и багери почели да насипају тај пут“, рекао је Ћеранић и додао да очекује да ту буду обезбијеђени канали, очишћени пропусти и изграђене подзиде наредних мјесеци.

Ћеранић је констатовао да дио пута од Улога према Невесињу одржавају „Невесиње путеви“ и да је још у лошем стању, да је долазила једна машина којом је покушавана поправка пута, али да насипања није било.

„Обећања су да ће до краја маја бити испуњен и тај дио захтјева, да ће бити насут“, рекао је Ћеранић и додао да не постоје канали за кишну канализацију, да су пропусти запушени, подзиде зачепљене, те да се нада да ће коначно почети рјешавање тог проблема.

Ћеранић је подсјетио на захтјеве са протеста да средства од шумског газдинства које сијече шуму на подручју Улога буду улагана у складу са законом у развој неразвијеног дијела општине Калиновик, односно Улога, гд‌је се та шума сијече.

Он је подсјетио и да је тридесетих година прошлог вијека у Краљевини Југославији Улог имао сопствену водоводну мрежу, те да захтијевају реконструкцију водовода у Улогу.

„Данас, у 21. вијеку, водоводна мрежа је сва испуцала и љети уопште немамо воде“, напоменуо је Ћеранић.

Он је указао да треба рјешавати и проблем дивљих депонија, са чим је већ започето.

„Три од седам наших захтјева почели су да се реализују. Достављени су контејнери у Улог, а надамо се одвожењу смећа. Рађени су путеви по појединим селима и надам се да ће то бити урађено у свим селима“, рекао је Ћеранић и додао да се нада да ће општинске и републичке власти обезбиједити инфраструктурне објекте достојне 21. вијека.

Он је навео да ће Улог почети да добија средства и од поплављеног земљишта.

„Надамо се да ће у годинама пред нама Улог да засија старим сјајем, макар да почне да се враћа на стазе живота и да се неће само говорити о лијепим прошлим временима него и о будућим још љепшим“, истакао је Ћеранић.

(www.palelive.com / Срна)