Огласи
На Јахорини је данас почео међународни симпозијум „Дани ендокринолога и дијабетолога Републике Српске“ који ће у наредна три дана окупити бројне еминентне стручњаке из ове области.
На симпозију, који организује Удружење ендокринолога и дијабетолога Републике Српске, биће ријечи о новим могућностима лијечења и развоју нових лијекова.
Предсједник Удружења ендокринолога и дијабетолога Српске Александра Марковић рекла је да је организовање оваквих скупова важно, јер ендокринологија и дијабетологија напредују брзим корацима.
„Свједоци смо бројних промјена у приступу и лијечењу обољелих од ендокринолошких болести и развоју нових лијекова, посебно када је у питању гојазност које постаје пандемија и велики здравствени проблем јер носи бројне компликације и велике трошкове“, рекла је Марковићева новинарима уочи отварања симпозијума.
Она је навела да на скупу бити ријечи о терапији за гојазност, хроничне бубрежне болести и дијабетес.
Марковићева је рекла да ће симпозијум окупити 100 учесника и око 30 предавача.
Професор Марина Николић Ђуровић из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије каже да протеклих година развојају сарадњу са љекарима из Републике Српске.
Она је навела да ће на симпозијуму разговарати о значајном порасту броја обољелих од шећерне болести.
„Имамо све више пацијената који су гојазни. Отприлике 80 одсто пацијената са диабетесом типа два је гојазно. Велика већина не зна да са гојазношћу и шећерном болешћу повећава се и ризик од настанка остопоротичних фрактура које знатно могу да угрозе квалитет живота и доведу до инвалидитета“, рекла је Ђуровићева, која је и предсједник Ендокринолошке секције Српског лекарског друштва.
Она је навела да је у Србији и Републици Српској могућност лијечења пацијената са остопорозом и фактурама на свјетском нивоу, али да је превенција, као и узимање витамина Д на првом мјесту.
Професор Катарина Лалић са Клинике за ендокринологију Медицинског факултета у Београду каже да је конгрес значајан јер истраживања у области ендокринологије, диабетологије и липидологије протеклих година знатно напредују.
„Када је реч о дијабетесу, постоји много нових лекова који су протеклих пет година потпуно промијенили систем лечења дијабетеса типа два“, рекла је Лалићева.
Она је навела да ће на симпозијуму бити ријечи и о кардиоваскуларним болестима, те најважнијим факторима ризика – поремећају нивоа холестерола и новим могућностима дијагностике и терапије.
„Врло смо близу нечему што би могли назвати генетска терапија за холестерол, с обзиром на то да технологија напредује“, рекла је Лалићева.
(www.palelive.com / Срна)
Svaka čast profesorici Lalić, ali ovo vezano za pojavu novih lijekova u proteklih pet godina, nebi se reklo da je bilo išta ponuđeno u praksi za pacijente. Uglavnom se dijabetičari ako nisu na insulinu kljukaju sa dva do tri lijeka godinama ako ne i decenijama, poput Siofora i Glukofaža. Od tih novih lijekova nema ništa novo da se preporuči dijabetičarima. Te nove lijekove dr. treba da propisuju pacijentima i da ih ima u ponudi u apotekama.