Након дугог трагања пронађен и освештан гроб мајке Моме Капорa

САРАЈЕВО – Момо Капор је за живота трагао за гробом своје мајке Бојане, која је живот изгубила штитећи њега као четворогодишњака током бомбардовања 1941. године о чему је касније писао у романима о Сарајеву и његова биографска прича слична је страдању тог града и свих који су у њему живјели, истакао је декан Филозофског факултета Пале Владан Бартула.

„Капор је један од знаменитих Сарајлија, заслужио је да причамо о њему. А, мајка му је даровала живот и ред је да се и ње сјетимо“, изјавио је Бартула новинарима.

Бартула је рекао да је важно да је данас, на 14. годишњицу Капоровог упокојења, освештан и гроб његове мајке на Кошеву и први пут посјећен заједно са Капоровом супругом и значајним људима који су му били пријатељи.

Он је напоменуо да је Бојана сахрањена 1941. године, гробница тренутно није у најбољем стању – мало је урушена и оштећена, те изразио наду да ће то догодине бити санирано.

Бартула је открио да су он и његове колеге са Капоровом супругом Љиљаном годинама трагали за овом гробницом, гд‌је је данас први пут служен парастос, те навео да су трагајући по књигама и захваљујући савременој технологији, али и уз помоћ свештеника, дошли до Бојаниног гроба.

„Бојана је страдала 1941. године у бомбардовању Сарајева на почетку Другог свјетског рата. Она је практично убјена од једне гранате која је пала на кућу гд‌је су се они крили, комшије цијеле породце из ужег дијела Сарајева. Она је тада Мому, који је имао непуне четири године, прекрила додатно својим тијелом да би га заштитила од гелера и удара граната. Штитећи свог сина је и погинула“, подсјетио је Бартула.

Он је напоменуо да је Момо остао жив испод своје мајке, о чему је касније писао у својим романима о Сарајеву.

„То је једна тужна прича и знао је да каже – `Како би волио да се мајка само један дан врати међу живе па да види да није узалуд свој живот дала за мене и да је од мене нешто било`. То је заиста једна потресна, биографска Капорова прича која је слична страдању Сарајева и свих људи овд‌је који су овд‌је живјели“, рекао је Бартула.

Бартула је истакао да им је жеља била да гроб нађу, обиљеже и освештају да би могли да га покажу свим људима зантересованим за Капора и његово дијело, будући да је он био изузетно важан за Сарајево, за српску и југословенску културу у другој половини 20. и почетком 21. вијека.

Капорова супруга Љиљана напоменула је да је Момо умро не знајући гд‌је је мајчин гроб и мислио је да је гроб прекопан, да је она сахрањена у заједничкој гробници.

„О томе је писао у `Хроници изгубљеног града` у `Сарајевској трилогији`. Умро је са мишљу и незнањем да постоји мајчин гроб, где би сигурно дошао“, истакла је Капорова супруга Љиљана.

Она сматра да би Момо сигурно дошао у Сарајево иако у овај град није долазио више од 40 година – да се помоли мајци која је спасила њега за вријеме бомбардовања.

„Мајка га је сачекала горе и вероватно одозго гледају све ово што се данас дешава у Сарајеву“, рекла је Капорова.

Освештање гроба Бојане Капор била је прилика за посјету и спомен-капела Светих Архангела и мученика Гаврила Принципа и осталих припадника „Младе Босне“.

Будући да је у близини, окупљени су посјетили и гроб мајке Иве Андрића Катарине, на којем је, између осталог, и натпис „Својој доброј мајци њезин Иван“.

У вечерњем дијелу програма у Културном центру Источно Ново Сарајево планирано је за извођење представе „Водич кроз српски менталитет“, настале према истоименој књизи Моме Капора, а према драмском тексту који је приредила Вјера Мујовић.

На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву сутра ће бити одржан округли сто посвећен значају и улози Моме Капора.

(www.palelive.com / Срна)