Огласи
ДОБОЈ – На локалитету Озрена организован је трећи научноистраживачки камп око 25 биолога и спелеолога из земаља бивше Југославије, те Чешке, Пољске и Њемачке који ће до 21. јула мапирати биодиверзитет ове планине са посебном пажњом на пећински комплекс Мокра Мегара.
Секретар Удружења „Фојничани“ Маглај Давор Шупуковић рекао је Срни да је овај пећински комплекс шпиља уточиште за једну од најугроженијих врста шишмиша великог потковичара, који је већ нестао у неким европским земљама.
„Током зимског мониторинга уочили смо око 1.200 јединки у фази хибернације“, навео је Шупуковић.
Он је додао да је трећи Научноистраживачки камп „Озрен“ почео јуче и да је ријеч о наставку ранијих истраживања током којих је уочена и ендемска врста водоземца македонског тритона /тритон мацедоницус/, „Маглајски големаш“ /дувалиус маглајенсис/, као и потенцијалне нове врсте бескичмењака – водени рачић из рода нифаргус, паук из рода порома.
Шупуковић је рекао да је циљ истраживања утврђивање „нултог стања“ Озрена, с обзиром на то да, изузев Гостиља, шире подручје није истраживано, а које је просторним планом Републике Српске предвиђено као заштићено у рангу националног парка, док је Федерално министарство екологије и туризма већ преузело обавезу да ће финансирати израду документације потребне за заштиту пећинског комплекса Мокра Мегара који се простире у дијелу овог ентитета.
„Сви прикупљени подаци досадашњих истраживања Озрена биће представљени у новембру у Добоју, али и достављени Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске“, најавио је Шупуковић.
Он је најавио и да су у плану и два инфраструктурна пројекта – изградња дрвеног пјешачког моста ка пећини Мегари, као и моста преко рајчевског потока на међуентитетској линији, који ће финансијски подржати ОЕБС.
Камп је смјештен у бази параглајдинг клуба „Парагост-Старо Наслеђе“ у добојском насељу Пакленица Горња, а свечано отварање планирано је данас у 10.00 часова.
Влада Републике Српске прогласила је крајем децембра 2021. године Заштићено станиште Гостиљ на планини Озрен као станиште траве иве, која је и основна вриједност подручја.
Елемент нематеријалног културног насљеђа Републике Српске „Брање траве иве на Озрену“ 28. новембра 2018. уврштен је на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства Унеска.
Осим траве иве, флористичким истраживањима утврђено је богатство биљним врстама, од којих су поједине ријетке и значајне.
(www.palelive.com / Срна)
