Не заборавити жртву сарајевских Срба, истину преносити на млађе генерације

Сарајевски Срби који су у егзодусу 1996. године напустили своја огњишта поднијели су огромну жртву и оставили неизбрисив траг у историји српског народа, а млађим генерацијама треба причати шта се тачно догодило те године – поручено је данас на духовној академији поводом обиљежавања 28 година од егзодуса.

На академији у Културном центру на Палама приказан је и документарни филм „Езгодус поново“ режисера Сњежана Лаловића који садржи аутентичне кадрове исељавања 120.000 Срба из Сарајева.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић обраћајући се присутнима на академији рекао је да филм треба да погледају сви који нису, те филм оставити будућим генерација као запис и свједочанство о свему што су Срби Сарајева прошли у прва три мјесеца 1996. године.

„Вјеровали су да је након одбране својих огњишта, бројних погинулих бораца Војске Републике Српске и цивила од 1992. до 1995. године, Српска одбрањена и да ће остати на својим вјековним огњиштима. Нажалост сарајевски Србије су 1996. поново морали кренути – не знајући куда и пролазећи велику голготу“, подсјетио је Ћосић.

Он је навео да је српски народ кроз историју страдао много пута, да је прошао многе голготе, да су страдали од комшија на овим просторима, али да је упркос свему томе опстао и остао, те да је веома важно да жртва тих људи не буде узалудна.

„Страдања морају бити завјет нама да останемо и истрајемо на овим просторима, а Републику Српску, град Источно Сарајево и општине у њеном саставу градимо поново и оставимо будућим генерацијама, те да поново изградимо град који ће умјесто садашњих 65.000 становника имати више од 100.000“, поручио је Ћосић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је да послије филма о егзодусу Срба има већу дозу емпатије према свима који су то доживјели, наводећи да је као сарајевски студент почетком рата једва остао жив, те избјегао са Грбавице до жељезничке станице с циљем да дође до Приједора.

„Саосјећам са вама. Људи који нису ово доживјели, довољно је да погледају овај филм и знају кроз шта су прошли сарајевски Срби. То су неке од најпотреснијих сцена које човјек може да види, а које је српски народ доживио у новијој историји“, рекао је Егић присутнима на духовној академији.

Егић је навео да су сарајевски Срби ишли на слободну територију Републике Српске гд‌је се и данас српски народ осјећа сигуран и заштићен.

Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, који је напустио Сарајево 1992. године, каже да није било лако оставити све што је човјек стварао, али да је било много лакше него саборцима 1996. године када нису имали гд‌је да оду.

„Када је одбрањена Република Српска и створени услови за наставак живота, долази до тога да су ови људи морали напустити Сарајево. Из приказаног филма `Егзодус поново` о исељавањима Срба из Сарајева могло се вид‌јети да не знају куда иду“, рекао је Томић у обраћању на духовној академији и додао да се кроз образовање у основним, средњим школама и факултетима треба д‌јеци причати шта је тачно било, како би знали праву истину.

Томић је захвалио министру Егићу што је езгодус сарајевских Срба уврштен у календар обиљежавања значајних датума за Републику Српску како не би пало у заборав.

На духовној академији поводом обиљежавања егзодуса Сарајевских Срба учествовали су Камерни састав „Пале“ под руководством Јелене Аничић, гуслар Душан Пејић и глумац Рајко Марчета.

Обиљежавању су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, замјеник амбасадора Србије у БиХ Наташа Ђорђевић, делегације града Источно Сарајево и начелник општине Пале Бошко Југовић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Међу присутнима су били и представници Универзитета у Источном Сарајеву, Полицијске управе Источно Сарајево, Средњошколског центра Пале, удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гд‌је су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су морали да напусте насеља која су, према Дејтонском споразуму, припала ФБиХ.

Програм поводом обиљежавања 28 година од егзодуса сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

(www.palelive.com / Срна)