Огласи
Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић изјавила је Срни да не види никакав разлог да се мијења назив језика бошњачког народа у „босански“, будући да нема научног упоришта за то.
„Називи језика у бившој Југославији не потврђују постојање посебних лингвистичких језика, и то су искључиво називи условљени и настали на основу политичких тежњи тих народа који именују језик како би у њему потврдили сопствени идентитет, како би им се језик у коме су стварно стварали сопствене културе од када постоји писменост у оквиру српског језика звао и сматрао другачијим“, рекла је Бабићева.
Коментаришући нацрт закона за измјену Закона о службеној употреби службених језика у Републици Српској који су данас представили посланици у Народној скупштини Рамиз Салкић и Амир Хуртић, Бабићева је нагласила да са аспекта науке „босански језик“ не постоји.
„Оног тренутка када мени као говорнику српског језика буде потребан преводилац да прочитам граматику језика која је именована као граматика босанског језика и када у њој буде писало нешто што нема у граматици српског језика сматраћу да `босански језик` научно постоји“, истакла је Бабићева.
Она је додала да не спори правну регулативу која регулише назив језика код Бошњака, као ни њихове тежње.
„С друге стране, не желим нити спорим правну регулативу која регулише назив језика Бошњака у оквиру српског језика у Републике Српске, дакле у институционалном простору Републике Српске у чијем је Уставу језик који Бошњаци именују `босанским` одређен као језик бошњачког народа“, нагласила је Бабићева.
Она је констатовала да не види никакав разлог да се та номенклатура мијења.
„Међутим, просто може да се поштује политичка чињеница да Бошњаци желе да језик којим сви говоримо именују друкчијим именом. Али, ако ћемо говорити о неким `различитим` језицима, онда је неопходно дозволити да се `у преводу` српски језик Бошњака назива језиком бошњачког народа“, рекла је Бабићева.
Наводећи да таквих превода назива језика има и код других, Бабићева је споменула словеначки језик који Хрвати и Бошњаци називају словенским, док српски језик прави терминолошку разилику словенског као општесловенског језика и словеначког као језика Словенаца.
„И никада се Словенци нису побунили због таквог назива језика. У крајњем ни њемачки језик не преводимо у оригиналу, него га називамо њемачким језиком“, додала је Бабићева.
Она је указала на то да назив „босански језик“ у БиХ ствара велики проблем код говорника и припадника других народа, посебно Срба, због разних покушаја отимања српског језика и ћирилице.
Бабићева је подсјетила на Аустроугарску, која је своједобно српски језик и ћирилицу сматрала борбеним средством и у БиХ увела назив „босански језик“, али га је убрзо укинула.
„У контексту у којем живимо у заједничкој држави тај термин има конотацију државног језика“, упозорила је Бабићева.
Истичући да у БиХ постоје српски народ и српски језик, те да „босански језик“ не може бити државни језик, она је рекла да зато тај термин није прихватљив у БиХ.
„Зато сматрам да описни назив који постоји у Уставу не вријеђа ничија осјећања и да је потпуно адекватан. На крају крајева, његов је творац један високи представник, а ако Бошњаци не вјерују високом представнику, коме онда да вјерују?“, упитала Бабићева.
Посланици у Народној скупштини Републике Српске Рамиз Салкић и Амир Хуртић представили су данас у Бањалуци нацрт закона о службеној употреби службених језика БиХ у Републици Српској којим се, уз српски и хрватски, помиње и „босански“.
У Уставу Републике Српске наводи се да су службени језици – језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.
(www.palelive.com / Срна)
