Огласи
ФОЧА – Од Риста Јеремића, првог домаћег хирурга у БиХ, траје необична и плодотворна веза Фоче и хирургије.
Та веза настављена је и преко „Игманског марша“ и лијечења промрзлих бораца у Другом свјетском рату, захваљујући чему је након Другог свјетског рата изграђена модерна болница, па до Борише Старовића, утемељивача Медицинског факултета.
У години великих јубилеја – 130 година првог „Сокола“ у БиХ и 30 година Медицинског факултета, раме уз раме у центру Фоче минулог љета мјесто су заузеле бисте двојице великана – Јеремића и Старовића.
Јеремић је, још као студент медицине, давне 1893. године основао Фочански соко, прво такво друштво у БиХ, а тачно 100 година касније Старовић је, заједно са колегама избјеглим из Сарајева, у граду на Дрини и Ћехотини покренуо Медицински факултет.
Обојица су били велики хирурзи, универзитетски професори, академици и велики прегаоци у очувању народног здравља и српског имена у БиХ.
Мада је као љекар радио у другим срединама, Јеремић је покретањем „Сокола“ у свом родном граду, друштва које је његовало тјелесне вјежбе и предавањима просвјећивало шире народне масе како да очувају здравље, био претеча системског здравстеног образовања у којем Фоча данас има важну улогу.
На развој модерног здравства у Фочи пресудну улогу имала су дешавања у Другом свјетском рату.
У Фочи је 3. фебруара 1942. године формирана Централна болница Врховног штаба Народноослобилачке војске Југославије и Партизанских одреда Југославије /НОВ и ПОЈ/ за лијечење бораца промрзлих у Игманском маршу, што се сматра зачетком Војномедицинске академије.
Савремена ВМА ће настати након рата у Београду спајањем Главне војне болнице настале у Фочи са Хигијенско-епидемиолошким заводом и Санитетском официрском школом у једну цјелину.
Београд је тако добио данас чувену ВМА, а у Фочи је тадашња велика држава изградила модерну болницу у спомен на „Игмански марш“, али и у знак захвалности народу Фоче, који је 1942. прихватио промрзле борце.
Руковођење новоизграђеном болницом, која је свечано отворена 3. јула 1958. године у присуству предсједника Југославије и Египта – Тита и Насера, повјерено је хирурзима јеврејског поријекла, који су дошли из Зенице, прво Адолфу Голдбергеру, а затим његовом сину Александру, чувеном Пуби.
За 15 година Пубиног руковођења изграђена је поликлиника, више павиљона и зграда средње медицинске школе, чиме је он од ове установе створио у оквирима тадашње Југославије велики и важан здравствени центар.
Та чињеница је почетком деведесетих година, када је у грађанском рату нестала заједничка држава, руководила српске универзитетске професоре прогнане из Сарајева да баш у Фочи наставе рад Медицинског факултета.
Пресудну улогу у том процесу имао је дотадашњи декан Медицинског факултета у Сарајеву, свјетски познати хирург Бориша Старовић, који ће постати први декан новооснованог факултета у Фочи.
Један од Старовићевих сарадника и прогнаника из Сарајева, академик Марко Вуковић, такође хирург и један од предратних директора фочанске болнице, приликом недавне прославе три деценије Катедре за хирургију, са поносом је истакао да је овај факултет дао седам академика.
А то је више од било ког факултета у Републици Српској, од којих пет са ове катедре, што само по себи говори о значају фочанске хирургије.
Недавно објављена монографија „Тридесет година Катедре за хирургију“, чији је главни уредник академик Вељко Марић, некадашњи декан Медицинског факултета у Фочи, осим што детаљно приказује историјат овог факултета, даје осврт и на тројицу великих хирурга Риста Јеремића, Феодора Лукача и Александра Голдбергера.
Чињенице да је Фоча дала првог домаћег хирурга у БиХ и једног од првих академика са ових простора Риста Јеремића.
Такође, у овом граду рођен је хирург, универзитетски професор и један од оснивача Медицинског факултета у Сарајеву Феодор Лукач, а Александар Голдбергер овдје је поставио темеље савременог болничког лијечења.
То све је предодредило да овај град постане универзитетски центар.
На Медицинском факултету у Фочи знање данас стичу студенти из више од 20 земаља свијета.
(www.palelive.com / Срна)
