Огласи
ISTOČNO SARAJEVO – Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić ocijenio je da ga, zbog agresivnog ponašanja Bošnjaka u oblasti zapošljavanja u institucijama BiH, ne iznenađuje činjenica da oni čine više od polovine zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, ali da takvo stanje nije ispravno, niti održivo.
„U opštem kontekstu događaja u BiH to me i ne iznenađuje previše. No, ujedno i ne znači da je to ispravno iz cijelog niza bitnih razloga“, izjavio je Lukić Srni.
On je pojasnio da je društvo u BiH rascijepljeno po nacionalnim šavovima i da političke i istorijske preferencije državljana BiH najviše zavise od nacionalne pripadnosti.
Prema njegovim riječima, dok Srbi i Hrvati žele što veću političku autonomiju u različitim državnopravnim i državnoorganizacionim oblicima, kao jemstvo svog identiteta koji je podloga njihovoj istorijskoj egzistenciji, Bošnjaci teže političkom i nacionalnom unitarizmu i državnom centralizmu.
Lukić je rekao da se Bošnjaci nadaju da su upravo oni, sa svojim kulturnim osobinama kičma, mišići, krvni sudovi, mozak, nervi i tetive takvog nacionalnog unitarizma i državnog centralizma i da će se prema njima u budućnosti preoblikovati i Srbi i Hrvati, jednostavnije da će se oni utopiti u njih.
„Duboko sam uvjeren da je takav slučaj i sa zaposlenim Bošnjacima u stručnim službama Ustavnog suda BiH i da oni podliježu istoj toj matrici“, rekao je Lukić.
On je naglasio da važeći, pozitivni Ustav BiH počiva na drugačijim načelima i institucijama koje u središte stavljaju konstitucionalnu demokratiju, kao negaciju svakog nacionalnog i političkiog unitarizma i državnog centralizma.
„Zbog toga je veoma važno da u stručnim službama i na rukovodećim mjestima bude isti broj službenika i rukovodilaca iz konstitutivnih naroda kao i odgovaraući broj `takozvanih` ostalih, ljepše rečeno onih koji ne pripadaju nijednom od konstitutivnih naroda“, pojasnio je Lukić.
On je naveo da bi se na taj način unaprijedio rad Ustavnog suda BiH, barem u tom pogledu. „Ovakvo stanje sa nacionalnom strukturom zaposlenih u stručnim službama Ustavnog suda BiH nije ispravno, a ni održivo“, zaključio je Lukić.
Ustavni sud BiH ima ukupno 91 zaposlenog, od kojih 15 spada u kategoriju rukovodstva i šefova organizacionih jedinica, podaci su koji su iz Sekretarijata ovog suda dostavljeni u odgovoru na poslaničko pitanje Šemsudina Mehmedovića /SDA/.
Kada je riječ o rukovodstvu i šefovima unutrašnjih organizacionih jedinica, od 15 zaposlenih njih osam ili 53,33 odsto su Bošnjaci, četiri ili 26,66 su Srbi, dvoje ili 13,33 odsto su Hrvati i jedan ili 6,66 odsto su iz reda ostalih.
Prema nacionalnoj strukturi, u ukupnom broju zaposlenih, njih 46 ili 50,55 odsto su Bošnjaci, 22 ili 24,17 odsto su Srbi, 16 ili 17,58 odsto su Hrvati, pet ili 5,49 odsto su ostali, dok se dvoje ili 2,19 odsto nacionalno ne izjašnjavaju.
(www.palelive.com / Srna)
