Огласи
ФОЧА – Здравствени систем Републике Српске још увијек не препознаје на прави начин дипломиране медицинаре здравствене његе и мада су одређени помаци у том смјеру учињени, потребно је још доста тога промијенити и примијенити, поручено је са данашње панел-дискусије на Медицинском факултету у Фочи.
Побољшање положаја дипломираних медицинара здравствене његе и афирмација те професије у смислу адекватног препознавања диплома, важност образовања и професионалног организовања у сестринству, биле су теме овог скупа на којем је промовисано и новоосновано Удружење дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске.
Јелена Павловић, руководилац катедре за здравствену његу Медицинског факултета у Фочи и предсједник Удружења дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске истиче да је, прије свега, потребно да законска регулатива препозна ову професију.
„Првенствено је неопходно да се уради реформа у средњошколском образовању и да се коначно разграниче и дефинишу компетенције шта ради сестра са средњом, а шта сестра са академским нивоом образовања, да им се сходно томе призна заслужени коефицијент, да се позиционирају на своја радна мјеста. Надам се да ће то ускоро и услиједити“, каже Павловићева.
Дипломиране медицинске сестре, са академским нивоом образовања, немају одговарајући коефицијент, подсјећа Павловићева, и наводи да је ипак било помака у признавању њиховог статуса.
„Доста тога се урадило и тренутно се ради, многе дипломиране медицинске сестре налазе се на радном мјесту главних медицинских сестара-координатора, али још нису дефинисане тачно у бројним здравственим установама подјеле њихових дужности“, појаснила је она.
На Медицинском факултету наводе да у здравственом систему у којем је већ много сестара за средњом и вишом школом, није једноставно правилно позиционирати дипломиране сестре и направити јасну разлику између њихових надлежности. С друге стране, истиче декан овог факултета Дејан Бокоњић, за све то потребно је обезбиједити финансијска средства.
Он сматра да се на томе ради корак по корак и да све више болница позиционира сестре са факултетским дипломама на руководећа и друга мјеста са већом одговорношћу.
„У принципу, сестре које заврше факултете биле БИ једине које би могле и требале, тако је замишљено, да раде на најсложенијим, најсофистициранијим процедурама и у извођењу одређених поступака које не може радити неко ко има 18 година. У систему је то почело полако да се препознаје и да се тихо ради, наравно, сходно финансијским могућностима, јер то тражи веће издатке због коефицијената за плате“, рекао је Бокоњић.
Према његовим ријечима, у пракси постоји сасвим природан антагонизам између сестара са средњом школом, које раде већ дуго и стекле су велико знање и искуство, и дипломираних сестара које тек заврше факултет. Да би се тачно разграничиле њихове надлежности, сматра Бокоњић, биће потребно увести додатне промјене у здравствени систем, а само је питање времена када ће ови проблеми бити превазиђени.
На панел-дискусији говорЕНО ЈЕ и о значају пројекта јачања сестринства у БиХ.
Менаџер пројекта Елдин Фишековић навео је да су за 12 година, колико пројекат траје, остварени примјетни помаци у овој области.
„Стандардизована је сестринска пракса, направљена је књига стручних и професионалних компетенција, развијене су стандардне оперативне процедуре и основна сестринска документација. Такође, појачане су услуге и побољшане на нивоу примарне здравствене заштите, израђени су менаџерски и лидерски капацитети сестара и формиран је регистар сестринске радне снаге који ће служити доносиоцима одлука за предузимање неопходних корака у вези са планирањем сестринске радне снаге“, рекао је Фишековић.
Указано је и на важност сестринског удруживања у циљу заједничке борбе за унапређење њиховог положаја, чиме се, како је речено, остварују и бољи услови за лијечење пацијената.
Удружење дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске треутно броји око 300 чланова.
(www.palelive.com / Срна)
