Огласи
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Професор на Филолошком факултету у Бањалуци Зорица Никитовић изјавила је Срни да српски народ нема никакав проблем са својим идентитетом јер има и путоказе и механизме захваљујући којим фукционише и на егзистенцијалном и на духовном плану.
Никитовићева која је учествовала на научном скупу „Српски писани споменици из средњовјековне Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ који је јуче завршен оцијенила је да је то био сјајан друштвени, културни и научни догађај.
„Мултидисциплинарно из више научних дисциплина покушавали смо, свако из свог истраживачког поља, да баци свјетло на српске свештене споменике, сву културу која је баштињена у `књизи староставној` на основу које су наши преци вршили своја света богослужења у црквама или у свом личном молитвеном правилу“, рекла је Никитовићева и напоменула да је скуп у Источном Сарајеву окупио учеснике из шест земаља и 22 институције.
Она је указала да су атеистички притисак и комунизам у 20. вијеку знатно успорили проучавање српске средњовјековне баштине на јединој могућој основи, као и да су Срби још од периода између два свјетска рата па до дешавања деведесетих година прошлог вијека увијек били „на ивици ножа“.
„Стално морамо изнова да доказујемо и своје постојање, право на постојање и право на споменике. То је ваљда српска судбина са којом свака генерација мора да се носи“, истакла је Никитовићева.
Она је поручила да од нас самих зависи да ли бисмо могли да живимо у туђој кожи и под туђим идентитетом.
Никитовићева је нагласила да српски народ нема никакав проблем са својим идентитетом, јер има тако дубоко укоријењену традицију и дубину светосавску коју је Свети Сава утемељио првим српским закоником – Законоправилом /или Крмчијом, односно Номоканоном или Законоправило/из 1219. године какав Европа у том периоду није имала.
„Свети Сава је дао законик бугарској цркви, па је из Бугарске пренесен у руску цркву и вијековима сва до штампања прве књиге у 18. вијека када се Законоправило, како га је њен творац именовао, почиње ширити штампаним путем. Дакле, у тој књизи су утемељени постулати нашег живота који се преносили са кољена на кољено“, нагласила је Никитовићева.
Ако свака генерација учествује у том преношењу искуства, напоменула је Никитовићева, онда то није мит, није завјет или предање, то нису празне ријечи без смисла, него је то српско егзистенцијално ткиво у којем је недјеља дан за приношење молитве Богу како је то у заповијестима и речено.
Она је указала да нису само економија и привреда приоритетне у листи друштвене огранизације једне државе и друштвено-политичке структуре.
На питање колико су се православни Срби одродили од онога што стоји у књигама староставним, попут Чајничког јеванђења, Никитовићева је рекла да је то питање за свакога од нас.
„Свако од нас треба да се преиспита. Како пјесник каже: `Из нових фресака стара туга вије` или кад се Васко Попа пита: `Откуд моје очи на лицу твоме, анђеле брате?` када је угледао своје очи на икони милешевској“, навела је Никитовићева.
Она је рекла да српски народ има проблем са разумијевањем прошлости, а да ли ће имати везу стваралачку и животну, то зависи од сваког појединца и избора филозофије живота.
Никитовићева је као илустрацију навела да ће многи одмах прихватити неку западњачку идеологију, а када им се каже да недељом оду у цркву, то сматра нечим конзервативним.
„Нисам баш сигурна да је то конзервативно јер имамо мјесто у коме постоји извор воде живе. Када Христос каже Самарићанки: `Када би тражила дао бих ти извор воде живе од које никада нећеш ожеднити`. Црква је мјесто гдје можемо да оставимо своја животна бремена и потешкоће. Велика Исидора Секулић је говорила када је улазила у цркву да је `била као овца којој су све четири ноге свезане, а излазила свијетла и радосна са мишљу како да испуни сљедећи дан и онај иза тога`“, истакла је Никитовићева.
Она је оцијенила да је њено лично осјећање да су сада људи прилично дезоријентисани и да трагају за смислом на погрешним мјестима, што може да доведе до озбиљаних психичких обољења и до безизлаза.
Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља“ са међународним учешћем, који су организовали Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске одржан је од петка, 6. октобра, до јуче.
У Научном одбору су били академици Бранко Летић, Анатолиј Аркађевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.
(www.palelive.com / Срна)
