Ništa novo o zapošljavanju pripravnika?

Kako danas teče posutpak pronalaženja posla? Nakon završenog fakulteta, obično poželite da malo odmorite od učenja, pa i ne tražite posao. Nakon par mjeseci ljenčarenja, gledanja serija, filmova, čitanja knjiga, spavanja do kasno, cjelodnevnog ispijanja kafa, shvatite da je red da počnete „rudarski“ posao. To obično shvatite kad vam ponestane društva za prethodno navedene aktivnosti, jer svi oko vas ili studiraju, ili rade, ili imaju neku drugu obavezu. Potraga za poslom, ispostaviće se poslije, mnogo je teža od učenja. Poželjećete da opet budete student.

U početku, naravno, tražite neku „vezu“ ili „vezu koja zna vezu“, a, ukoliko nemate „vezu“, tu stupa vaša maštovitost na scenu.

Prvo pokušavate da idete od „vrata do vrata“, gdje vas ljubazno upute na sljedeća vrata. I tako redom. Magarac ko vrati. Kada obiđete sva vrata, sjetite se nove metode. Pokušavate slati mejlove i zvati sve privatnike čije kontakte uspijete naći na internetu i na taj način im se obratiti za posao. Tada otkrijete da niste pronašli „toplu vodu“. Neko je to učinio prije vas, u stvari, mnogo njih. Poslodavci dobijaju na desetine takvih poziva i mejlova. Ako vas ljubazno ne odbiju i ne požele sreću pri pronalaženju posla, pozvaće vas na intervju. Tu će biti razočarani što nemate radnog iskustva i što ne govorite tri strana jezika (koje nikad ne biste koristli na toj poziciji), i „javiće“ vam  se ako im budete potrebni.

Takođe, ispunićete sve aplikacije na zvaničnim sajtovima firmi, u odjeljku „Prilika za posao“, i kontaktiraće vas ukoliko im bude trebao radnik vašeg profila.

Dok ste radili sve ovo, u međuvremenu ste „visili“ na internetu i čitali novine, tražeći konkurse za svoj profil obrazovanja. Svu dokumentaciju ste uredno slali, išli na testiranja, intervjue i na kraju uredno slagali prikupljene odbijenice. Sve to vodeći se parolom „Nikad se ne zna, možda nekad i ne bude unaprijed određena osoba koja će popuniti dato radno mjesto“. Kada već dođete na konkurs, steći ćete pravi utisak o stvarnoj situaciji traženja posla. Tu se pojavljuju oni koji su već godinama na birou. Svi kolektivno znate da je to radno mjesto već popunjeno, ili, ako imate više sreće, samo je određeno za koga. Jedino pitanje koje još „visi“ u vazduhu jeste, da li se taj neko uopšte pojavio. Prestaćete s posjećivanjem konkursa kad pomislite da niste te sreće da dođete na konkurs koji nije raspisan za nekog drugog ili kada  vam postane problem da finansirate odlaske na iste.

Ako na kraju uspijete doći do te „pripravničke stolice“, imate par opcija. Jedna je da radite u državnoj instituciji, i ne radite ništa ili radite veoma malo. To je u stvari dobra opcija, jer tu dobijate punu platu koja je zagarantovana ugovorom o radu koji ste potpisali. Druga je da radite kod privatnika kojem u stvari niste ni bili potrebni, pa radite poslove koje inače obavlja sekretarica, ili neko još nižeg ranga na ljestvici zaposlenih. To se obično dešava, kada vas poslodavac primi preko Programa zapošljavanja  pripravnika. Tu je pitanje da li ćete uopšte dobiti punu platu, ali ipak ćete je imati. Treća, radite kod privatnika koji vas maksimalno izrabljuje, liječi svoje komplekse na vama, i ne ostavlja vam vremena za slobodne aktivnosti. Tu stvarno radite, i prekovremeno, i vikendima. Posljednja opcija je takođe zapošljavanje preko Programa za pripravnike. Tu je rad fiktivan. Teče vam radni staž, ali ne odlazite na posao i ne dobijate dio plate koju je dužan da vam uplati poslodavac. Takođe, dio plate koji dobijate od Ministarstva, dajete poslodavcu za uplatu doprinosa. Jedan savjet u ovom slučaju – ovjeravajte redovno zdravstvenu knjižicu, da provjerite da li on poštuje svoj dio dogovora. Često se ne uplaćuju ni doprinosi.

Kada završite pripravnički, opet morate tražiti „vezu“ za stalni posao. E, to ide još teže, jer ste sve veze „povukli“ za prethodnu godinu „osposobljavanja za  samostalni rad“.

Za šta vas osposobe na kraju, pitanje je.

Vjerovatno u ovom tekstu niste pročitali ništa novo o postupcima i proceduri zapošljavanja, ovo je samo svakodnevnica velikog broja mladih ljudi koji nemaju nikakav izbor ni perspektivu.

(iwww.palelive.com)