Нуждић: Симболика златних љиљана злоупотријебљена

БАЊАЛУКА – Бошњаци су током ратног периода злоупотријебили симболику златних љиљана и на најгрубљи начин настоје фалсификовати историју, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је приликом представљања публикације овог центра „Од сребрног крина, до златног љиљана“ указао да о томе колико је дошло до злоупотребе довољно говори податак да је један од припадника злогласног одреда „Ел муџахид“ одбио ово пизнање, наводећи да би на тај начин било исто као да је примио крст као одликовање.

„То говори у прилог тези да је љиљан као симбол, злоупотријебљен“, рекао је Нуждић новинарима у Бањалуци прије промоције у Банском двору.

Он је истакао да то и не чуди с обзиром на то да је у посљедње вријеме све више злоупотреба од бошњачких политичких лидера, гд‌је се покушава на најгрубљи начин фалсификовати историја, оно што је вијековима припадало српском народу, те се покушава приказати као национална културна баштина неког другог народа.

Нуждић је рекао да су научна и аргументована основа једини начин на који се може одупријети томе, додајући да ће Центар да настави да публикује све оно што се односи на рат и ратна дешавања.

Нуждић је навео да је приоритет Одбрамбено-отаџбински рат и страдање српског народа у овом рату, али да нису запостављени ни Први ни Други свјетски рат што је у складу са надлежностима Републичког центра.

Историчар Републичког центра и један од аутора Милена Михаљевић навела је да је злоупотреба овог симбола процес који се може пратити још од 1971. када су муслимански интелектуалци кренули са пропагирањем муслимана као народа у Социјалистичкој Југославији.

„У том периоду појављује се иницијатива за промјену обиљежја. Тада је предложено да се грб Котроманића искористи као једно од идејних рјешења за грб Социјалистичке Републике /СР/ БиХ“, истакла је Михаљевићева.

Она је истакла да је интересантно да се то питање актуелизовало одмах након одржавања избора од 18. новембра 1990. године, односно на засједању Скупштине СР БиХ 27. октобра 1991. када су посланици СДА покренули питање промјене обиљежја.

„У том тренутку муслимански, касније бошњачки политичари, ставили су сву своју активност у службу тога да се повежу са срдњовјековном босанском државом како би на тај начин, на крилима измишљење традиције доказали, условно речено, хиљадугодишњи државотворни идентитет и повезали се са династојом Котроманића“, рекла је Михаљевићева.

На то, додала је, јасно указује и чињеница да је одмах након референдума 29. фебруара и 1. марта 1992. предложено да се поменута рјешења усвоје као обиљежја такозване републике БиХ.

Истовремено су предложена и обиљежја за такозвану Армију БиХ, као и приједлози за војна одликовања, ордење и значке у оквиру којих је симбол љиљана доминирао.

„У том контексту је, осим ратне заставе, најзначајнију улогу одиграла `Значка златни љиљан`. Управо је она, у симболичком смислу, довела до тога да се Бошњаци и данас повезују са љиљаном, који за њих добија изразито милитаризовано значење, везан је за тзв. Армију БиХ и са собом носи све оно што носи и рат“, рекла је Михаљевићева.

Говорећи о љиљану као симболу Пресвете Богородице, чистоте и чедности и старом симболу хришћанске традиције, као и обиљежје династије Немањића, нарочито Котроманића, она је истакла да ће он остати саставни дио српске културно-историјске баштине, без обзира на свасистемски организована фалсификовања историјских чињеница са којима се данас сусрећемо.

Коаутор и један од аутора књиге „Од сребрног крина, до златног љиљана“ Дејан Дошлић рекао је да се ова књига може подијелити на два дијела – историјски и општи дио о поријеклу и значењу љиљана како у европској и свјетској симболици, тако и у српском средњовјековним земљама.

Други дио је, појаснио је, модерно доба и 20. вијек гд‌је је обрађена тематика употребе и занемаривања, злоупотребе љиљана и крина деведесетих година.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих је у претходних 10 година издао десетине публикација које се односе на рат и ратна дешавања.

(www.palelive.com / Срна)