Огласи
VIŠEGRAD – Sedamdesetih godina prošlog vijeka mladi pjesnik Milan Nenadić je u jednoj od sarajevskih kafana, onako pri piću, već podobro „zagrijanom“ društvu pomenuo pridjev „srpski“ i upitao – zašto i srpska inteligencija ne progovori.
Poslije toga se deset dana tačno u podne prijavljivao u stanicu milicije. A onda mu je inspektor rekao: „Tri rečenice – tri godine Zenice. Sreća da tvoje izgovorene riječi nisu izašle u javnost“.
Milan je spakovao kofere i odselio u Srbiju.
U ratu, otadžbinskom, nije zaboravio zavičaj. Često je boravio sa borcima na frontu, pjesničkom riječu se borio za Republiku Srpsku. I naslušao se priča.
„U toku otadžbinskog rata prisustvujem u Grahovu, gde sam rođen, sahrani desetak srpskih boraca, nedavno razmenjenih, ali unakaženih od krvničke ruke. Jednoj majci su neprijateljski vojnici poslali kutiju za cipele `Borovo` i u njoj odsečenu ruku sa burmom njenog sina jedinca Dragana. Taj momenat nikad neću zaboraviti“, priča Nenadić.
Dirnut tim užasnim prizorom, Nenadić piše pjesmu „Srpski mladići“. Ta pjesma postaje simbol generacije srpskih ratnika koji su živote dali za otadžbinu.
„Na `Trebinjskim večerima poezije` – dvadeset pesnika na književnoj večeri. Govorim pesmu `Spavajte, mladići`. U publici prvo tajac, pa onda aplauz. Voditelj najavljuje sledećeg pesnika. On kaže: `Posle ove pesme mi nemamo šta reći`. I niko više ne recituje“, prisjeća se Nenadić.
Nenadiću je neko iz publike dobacio – u stilu „imaš li još“ /pjesama/. On se hvata za džep i kaže: „Imam – ne dam“.
„Ljudi misle da je moguće dva puta napisati pesmu `na istu žicu`. Da bi pesma nastala, mora postojati jaka inspiracija, jak razlog. Imao sam razlog da se iz mene istoči takva pesma. Dabogda se nikad ti razlozi ne ponovilii da sličnu napišem“, kaže pjesnik, koji sad sa porodicom živi u Sremskim Karlovcima.
Kad je izgrađena Spomen-soba poginulim borcima otadžbinskog rata u Foči na ulazu je stavljena Nenadićeva pjesma „Spavajate, mladići“. Učinjeno je to i u Trebinju, Nevesinju i nekim drugim gradovima.
U zbirci pjesama „Pola kapi rose“, osim pjesme „Spavajte, mladići“, objavljene su još neke antologijske – kao što su „Ćele kula“, „Venac za Gavrila“, „Beli anđeo“, „Srbija, gozba“.
SPAVAJTE, MLADIĆI
Spavajte, mladići – vezani, sečeni;
Spavajte, mladići – rano dorečeni.
Spavajte, pupoljci – pre vremena sveli,
Bez svesti o sreći koju bokor deli.
Na praznik za oko, u Nedelju cvetnu –
Kad se sve lepote kraj izvora sretnu,
Kad svi od radosti budu van pameti,
Hoće l` biti nekog bar da vas se seti?
A mogli ste biti i vi srećni isto,
Uz srpsko devojče – nevino i čisto.
Spavajte, pupoljci – na pravdi spaljeni,
A mogli ste biti ukras vaseljeni.
Mir vašem pepelu kraj drumova prašnih,
Pokoj vašoj duši posle muka strašnih.
Spavajte kraj druma snom predačkih senki,
Spavajte, mladići – nevini vo vjeki.
Milan Nenadić
(www.palelive.com / Srna)
