Огласи
САРАЈЕВО – Директор Архива БиХ Данијела Мрда изјавила је Срни да ће приоритет у 2024. години бити скретање пажње на значај прибављања средстава за лијечење и спасавање архивске грађе која је страдала у пожару 2014. током протеста код зграде Предсједништва БиХ, а која се тренутно чува у врло неадекватним условима.
Мрда је подсјетила да ће 7. фебруара бити 10 година од тог страшног културоцида који се догодио током протеста, када је око милион докумената изгорјело, а од 600.000 до 700.000 још чека у једном од депоа на лијечење и спасавање.
„Предстоји нам озбиљна кампања скретања пажње јавности, не само у БиХ, него и шире. Припремили смо видео-приказ онога што се дешавало 2014. године, али и у каквом стању је данас та грађа. Надамо се да ћемо успјети обезбиједити средства за лијечење и дигитализацију, а онда и за рестаурацију и конзервацију грађе, како бисмо бар сачували дио онога што се тренутно налази у нашим депоима. Грађа је додатно страдала у ових 10 година, чекајући на ред за сређивање“, рекла је Мрда у интервјуу Срни.
Она је навела да је идеја да се грађа суво очисти, дигитализује, па тек онда рестаурира и конзервира, а оно што не буде могло да се спаси, да се отпише.
„На документу су вам некад и три реченице драгоцјене ако су читљиве и корисне истраживачима, тако да ћемо уложити све напоре које можемо да покушамо наћи средства за сређивање и спасавање те грађе и то је један од главних приоритета“, истакла је Мрда.
СЛИЈЕДИ ИНТЕНЗИВНИЈА ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Мрда је навела да ће се радити интензивнија дигитализација грађе о сукцесији СФРЈ, а планирају организовати изложбе и, први пут откако су преузели мандат, да издају неколико зборника докумената, озбиљних каталога које су приредили, не само у вези са историјом БиХ, него и са османским документима, као дијелом културног насљеђа у Архиву БиХ.
Она је указала да је направљен значајан искорак у дигитализацији архивске грађе, те напоменула да је то сложен, дуготрајан и скуп процес, а да Архив БиХ има 16 километара грађе коју треба средити.
„Сви фондови и архивска грађа коју имамо у својим депоима нису сређени, а то је, такође, саставни дио процеса дигитализације. Ми у континуитету тражимо средства за реализацију у пуном капацитету тог пројекта“, навела је Мрда.
Она је рекла да су и 2022. године дигитализовали грађу, нарочито ону која се односи на сукцесију СФРЈ.
„Ми у Београду у Архиву Југославије ангажујемо студента као сарадника који дигитализује грађу, а идуће године ћемо ангажовати још једну особу како бисмо интензивирали број дигиталних копија и процес дигитализације“, додала је Мрда.
Она је подсјетила да је један од закључака Савјета министара био да се додатно уложе напори и интензивира рад, тако да су у овој години обезбиједили и додатну рачунарску опрему и скенере како би убрзали процес дигитализације архивске грађе, а која се тиче БиХ у Архиву Југославије.
Мрда је напоменула да се у Архиву Југославије налази огромна грађа од интереса за БиХ, а ријеч је о 40 километара грађе коју, такође, треба додатно истражити и онда дигитализовати.
Мрда је навела да се њихов кадар усавршава учешћем на међународним савјетовањима за архивисте у Словенији, Хрватској, Србији, а недавно су боравили и у Сјеверној Македонији.
Она је указала да је важно сарађивати на међународном нивоу, јер је свака размјена знања и искуства битна у стручном усавршавању кадра, посебно јер архивска струка напредује и важно је да то прати и Архив БиХ, који има 21 запосленог.
„Архиви нису само депои за одређена документа и папире, него су то чувари културног и историјског насљеђа једног народа, његовог памћења, сјећања, односно чувари историје једне земље. Нас посјети између 200 и 300 истраживача сваке године, не само из БиХ, региона, него из читавог свијета, што говори колико је интересантна грађа коју чува Архив БиХ“, рекла је Мрда.
Мрда је подсјетила да је зграда Предсједништва БиХ, гдје је смјештен и Архив БиХ, проглашена националним спомеником културе и као таква није подложна рестаурацијама на начин на који то захтијева архивска служба.
„Грађа није угрожена, чувамо је у прилично добрим условима. Увијек може боље, савременије и квалитетније“, навела је Мрда и додала да се, осим ове, грађа чува на још три локације.
ДО 2030. НАЋИ РЈЕШЕЊЕ ЗА ПРИХВАТ ГРАЂЕ ОД ИНСТИТУЦИЈА БиХ
Мрда је истакла да ће у периоду од 2026. до 2030. године Архив БиХ сигурно морати наћи адекватно рјешење за прихват грађе од институција БиХ поводом 30 година од њиховог оснивања, која ће доћи на ред да се предаје.
„Ми већ у плановима и програмима за наредну годину подвучемо и појаснимо значај рјешавања простора Архива БиХ, јер се грађа мора чувати на адекватан начин у складу са међународним архивским стандардима. То је једно од важних питања на којем ћемо морати заједно и партнерски радити са Савјетом министара у будућем периоду“, напоменула је Мрда.
Она је додала да је сарадња са свим земљама бивше СФРЈ на изузетно високом нивоу.
„Сарађујемо и као земље сукцесори грађе, али и архиви између себе добро сарађују и реализујемо заједничке пројекте. Потписали смо споразум са Државним архивом Србије и имали смо неколико самосталних изложби у архивима у Чачку, Ужицу, Културном центру у Бајној Башти, а за јануар припремамо изложбу `Атентат у Сарајеву у свјетлу докумената Архива БиХ` у Врању, чији сам аутор“, најавила је Мрда.
Она је истакла да Архив БиХ и Државни архив Србије већ годину дана раде на два различита пројекта, односно њихови истраживачки тимови припремају грађу која је од заједничког интереса, те додала да ће капитални каталози бити објављени током сљедеће године, о чему ће јавност накнадно бити упозната.
„Потписан је споразум са Државним архивом Хрватске и убрзо ће заједно бити реализовани заједнички пројекти у вези са грађом и сукцесијом бивше СФРЈ, али и они који се тичу културе Хрвата у БиХ“, најавила Мрда.
Мрда је напоменула да је недавно Архив БиХ потписао споразум са Универзитетом у Источном Сарајеву и Институтом историјских наука при овој високошколској установи, те да се већ ради на припреми два пројекта.
„Припрема се пројекат из фонда Милан Стојадиновић, а други се тиче репатрираних Руса и генерално Руса који су боравили на простору БиХ“, прецизирала је Мрда.
Она је додала да се ради много на истраживању грађе о Другом свјетском рату, као и разлозима и почетку Првог свјетског рата.
„Архив БиХ има богату архивску грађу из аустроугарског периода и много докумената који свједоче о чињеницама и догађајима од 1878. године, па до чувеног пуцња на Принциповом мосту. Имамо много тема и простора за заједнички истраживачки рад и радујемо се тој сарадњи. Сигурна сам да ћемо у наредном периоду урадити значајна истраживања на основу којих ће изаћи одређена капитална дјела“, истакла је Мрда.
(www.palelive.com / Срна)
