Огласи
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО – У Источном Новом Сарајеву данас ће бити обиљежене 32 године од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде и Команде Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
Из Прве сарајевске механизоване бригаде је 618 бораца дало животе за данашњу слободу. Кроз Бригаду је прошло око 5.000 бораца и сваки други борац је рањен једном или више пута, саопштила је Борачка организација Источно Ново Сарајево.
Поводом 23 године од њеног форирања данас ће у 12.00 часова бити служен парастос у Цркви Светог Георгија на Врацама и положени вијенци и цвијеће код централног крста на војничком гробљу Враца, а у 13.00 часова биће одржана свечана академија у Културном центру.
Прва сарајевска механизована бригада формирана је 20. маја 1992. године, од 40. механизоване бригаде која је дислоцирана из Загреба на простор Лукавице и 49 моторизоване бригаде.
Бригада се састојала од 14 јединица и то: три пјешадијска батаљона, оклопног батаљона, механизованог батаљона, мјешовитог артиљеријског дивизиона, чете извиђача, чете војне полиције, вода ПВО, чете инжињерије, чете везе, позадинског батаљона, паљанске и трновске чете.
Бригада је имала довољно борбених средстава, али је оскудијевала у официрском кадру и обученом људству.
Бригада је била присутна на три фронта, а први је ужи сарајевски од Илињаче, Которца, Куле, Добриње један и четири, Насеља Старосједилаца, касарне „Славиша Вајнер Чича“, брда Мојмило, Озренске улице, Шанца, „Жељиног“ стадиона, од Храсна, дуж Миљацке до Врбања моста, Грбавице један и два, Горњих и Доњих Ковачића, Јеврејског гробља, касарне Босут, Дебелог брда, Златишта и дијела Требевића, по дубини Тврдимићи, Орчеве воде и Кијево.
Други фронт је био Трновско ратиште, Трескавица, Игман и Рогој, а трећи од Средњег, Нишићке висоравни до Олова.
Јединице Бригаде учествовале су на горажданском и бихаћком ратишту.
Бригада је крајем октобра била носилац напада за ослобађање кијевске котлине, а да је имала више снага на располагању могла је да овлада и трновском котлином.
Учествовала је у бриљантно изведеној акцији „Лукавац 93“, спајање Сарајевско-романијске регије са Херцеговином, ослобађање Трнова.
У саопштењу је наведено да је од свих јединица које су учествовале у овој операцији, Прва сарајевска механизована бригада била бројно и технички највише заступљена. Бригада је уз минималне губитке у људству и техници извршила борбени задатак и добила нови дио зоне одговорности, Трново.
Друга већа операција коју је изводио Сарајевско-романијски корпус била је под називом „Панцир-93“ или ослобађање ширег дијела Нишићке висоравни и значила је боље повезивање зоне одговорности од Сокоца преко Илијаша и Вогошће.
Бригада је опет дала велики допринос у успјеху те операције, те учествовала у нападу на правцу Бргуле – Равне, Зубета – Хајде, овом операцијом је заузет врх Мачак, чиме је успостављена нова линија која је захтијевала издвајање додатног људства.
Трећа операција у којој је учествовала Прва сарајевска механизована бригада била је „Звијезда 94“ или ослобађање горажданске енклаве. У овој операцији ангажована је јединица величине чете и једна мјешовита оклопна група.
Из Борачке организације подсјетили су да је због познатих догађаја и почетка бомбардовања јединица Војске Републике Српске ова операција тек што се веома успјешно развила била заустављена од Унпрофора и НАТО снага. Јединице бригаде су свакодневно дејствовале у одбрани успостављених линија у зони борбених дејстава.
Посебно треба истаћи двије велике нападне операције муслиманских јединица. Прва операција „Коверат“ или „Слобода 92“ почела је 19. децембра 1992. године, покушај непријатеља да деблокира Сарајево на правцу Игман-Трново-Добре Воде-Улобићи-Требевић-Сарајево.
Напад је извршила оперативна група Игман јачине око 4.500 војника, ангажованих из цијеле Херцеговине, Зенице, и са њима јединице „Црни лабудови“.
Епилог је био потпуни крах муслиманских снага уз велике губитке, док су српске јединице имале минималне губитке, али и много рањених борца.
Друга операција „Текбир“ или коначна деблокада Сарајева услиједила је у љето 15. јула 1995. године. Такозвана Армија БиХ је на овај напад на унутрашњи прстен ангажовала око 60.000 бораца, а на спољни додатно још 20.000. Омјер је био шест према један у корист непријатеља, а оружја и оруђа приближно једнак.
Резултат је био пораз и потпуни слом офанзиве непријатеља и прекид борбених дејстава.
„Да овај рат нисмо жељели и да смо у њега ушли неспремни говори податак да смо у првој години рата 1992. године имали 299 погинулих борца, а касније се тај број на срећу знатно смањивао“, навели су из Борачке организације.
Бригада је у потпуности извршила свој одбрамбени ратни задатак у додијељеној зони одговорности, сачувани су животи цивила, материјална добра и територија, а није изгубљен ниједан квадратни метар додијељене зоне.
„Нажалост, урбани простор Српског Новог Сарајева морао се напустити као посљедица одлуке Дејтонског мировног споразума. Цијена је опет била велика, превелика, болна, напустити територију која је крвљу натопљена најбољих бораца и одбрањена, заиста није било лако“, истакнуто је у саопштењу.
За свој допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату Бригада је одликована Орденом Немањића, указом предсједника Републике Српске 2022. године.
Одлуком Главног штаба Војске Републике Српске 22. маја 1992. године формиран је Сарајевско-романијски корпус ВРС. Зона Корпуса обухватала је територију градских општина и Хан Пијесак и Рогатица.
Команда Сарајевско-романијског корпуса била је смјештена у касарни „Слободан Принцип Сељо“ у Лукавици и ту је остала до краја рата.
Кроз Корпус је прошло око 15.000 бораца, а у борбеним дејствима за слободу Републике Српске животе је положило око 4.000 бораца.
Из Борачке организације Источно Ново Сарајево позвали су све породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде и борце да присуствују обиљежавању 32 године од оснивања Прве сарајевске механизоване бригаде.
(www.palelive.com / Срна)
