
На Палама су данас обиљежене 33 године од почетка рада Војне болнице „Коран“ у којој су, захваљујући стручности и ангажману запослених током рата спасени многи животи, а збринуто укупно 20.000 пацијената.
Предсједник Скупштине општине Бранко Короман најавио је да ће упутити иницијативу локалној заједници да се садашње улица Његошева и Сердар Јанка Вукотића преименују у Војне болнице „Коран“, како би сачувало сјећање на ову установу.
„У току рата је збринуто 20.000 пацијената, захваљујући стручности и ангажману свих људи који су радили прво у Сарајеву, па онда у овој болници. Захваљујући њима спасени су многи животи“, рекао је Короман новинарима.
Он је напоменуо да се на данашњи прије 33 године у овој болници породила и Бошњакиња што највише говори о колико су Срби и тада као и сада водили рачуна о свим народима без икакве подјеле.
Предсједник Скупштине Борачке организације општине Пале Радосав Живковић изјавио је да је велики значај болнице за борце, али и за цијели народ који је ту био лијечен.
Он је навео да данашњим обиљежавањем желе да одају почаст свим љекарима, медицинским сестрама и немедицинском особљу јер су радили у тешким условима, а дали су свој максимум.
„Желимо да гајимо успомене на те дане, јер да није било ове здравствене установе питање је како би се живот одвијао на овим просторима. Многима од нас су спасени животи у овој болници, међу којима сам и ја, мада, нажалост, неки нису успјели да се извуку због степена повреда“, навео је Живковић.
Када је ријеч о његовом случају, Живковић је рекао да је имао среће да га је ту оперисао покојни Братислав Борковац, који је, како каже, „био човјек од Бога дат да се затегне ту за вријеме рата“.
Он је захвалио и свим другим љекарима који су дали свој допринос у спасавању многих људских живота.
У оквиру обиљежавања положени су вијеници код измјештеног споменика на Корану у непосредној близини некадашње болнице, а одата је и почаст свима који су радили у овој здравствењ установи.
Полагању вијенаца присуствовали су представници Борачке организације Пале, Соколац и Источни Стари Град, општине Пале, Удружење „Чета Петар Пандуревић“ и други представници из јавног и културног живота.
Ратна војна болница „Коран“ почела је да ради 4. априла 1992. године на Палама у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
Почетак грађанског рата у БиХ многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.
Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице „Коран“, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице „Подроманија“ на Сокоцу, „Жица“ на Илиџи и „Касиндол“ у Лукавици.
Почетком ратних дешавања хотелски комплекс „Коран“ на Палама претворен је у болницу.
Испред ратне војне болнице на Корану налазила се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.
Спомен-плоча симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, српских бораца и дјеце.
(www.palelive.com / Срна)
onakav objekat sa ovom bagrom lopovskom pretvoren u ruinu i smetljište!!!isto nam se i sa Republikom dešava al narodu je očigledno dobro pa ništa ne mijenja.