Обухват имунизацијом у 2023. нижи од потребног за колективни имунитет

БАЊАЛУКА – Обухват имунизацијом у Републици Српској у прошлој години био је нижи од оног који је потребан за колективни имунитет, рекла је Срни специјалиста епидемиологије у Институту за јавно здравство Републике Српске Јелена Ђаковић Девић.

Она је навела да се анализом података достављених од здравствених установа које спроводе вакцинацију уочава да је обухват вакцинацијом у првој години живота /примовакцинација/ око 90 одсто и више, а у ревакцинацији између 65 и 76 одсто.

„Уочава се знатан пад обухвата у ревакцинацији комбинованом ДТаП-ИПВ-ХИБ вакцином /вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, д‌јечије парализе и болести које изазива бактерија хемофилус инфлуенце типа Б/ у односу на примовакцинацију“, рекла је Девићева поводом Свјетске седмице имунизације која се обиљежава од 24. до 30. априла.

Говорећи о МРП вакцини /вакцина против малих богиња, рубеоле и заушњака/, она је навела да је обухват првом дозом вакцине 62,70 одсто, а другом дозом 76,03 одсто, што је далеко од потребних 95 одсто и више за остварење колективног имунитета.

Девићева је напоменула да се у Републици Српској имунизација обавља у складу са Законом о заштити становништва од заразних болест и Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести.

„Програмом мјера за спречавање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске, који се доноси за сваку годину, дефинисан је календар обавезне вакцинације д‌јеце и омладине, која је бесплатна за сву д‌јецу и омладину која јој подлијежу“, рекла је Девићева.

Она је додала да су календаром обухваћене вакцине против 10 заразних болести – туберкулозе, хепатитиса Б, дифтерије, тетанусу, великог кашља, д‌јечије парализе, инфекције коју изазива бактерија хемофилус инфлуенце тип Б, малих богиња, рубеоле, заушњака.

„Осим систематске вакцинације д‌јеце и омладине, у Српској је обавезна и вакцинација лица изложеним повећаном ризику од настанка неких заразних болести“, рекла је Девићева.

Она је појаснила да је обавезна вакцинација против хепатитиса Б здравствених радника, лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима, те лица која врше тетовирање, стављање пирсинга и друге захвате на кожи.

Девићева је подсјетила да је прошле године у Републици Српској почела вакцинација против хуманог папилома вируса која је за узраст од девет до 14 година бесплатна.

„Ово је велики корак у нашем здравственом систему јер ова вакцина нуди најбољу могућу заштиту од озбиљних болести које изазива хумани папилома вирус, укључујући рак грлића материце“, нагласшава Девићева.

Она је навела да Република Српска више од 10 година учествује у обиљежавању Европске/Свјетске седмице имунизације.

Девићева је најавила да ће Институт за јавно здравство Републике Српске, заједно са Министарством здравља и социјалне заштите и уз подршку Свјетске здравствене организације и Уницефа, ове године у оквиру седмице имунизације, као и у наредним мјесецима, организовати бројне едукативне и промотивне активности широм Српске ради подизања свијести о значају имунизације.

Свјетска здравствена организација /СЗО/ сваке године од 24. до 30. априла обиљежава Европску/Свјетску седмицу имунизације како би се промовисала имунизација као кључна мјера за превенцију болести и заштиту здравља.

Ове године седмица имунизације има посебан значај јер се поклапа са 50. годишњицом Проширеног програма имунизације који је покренула СЗО 1974. године како би обезбиједила једнак приступ вакцинама које спашавају живот за свако дијете, без обзира на географско подручје или социоекономски статус.

Програм имунизације је на самом почетку обухватао заштиту д‌јеце од шест болести – туберкулозе, дифтерије, тетануса, пертусиса, д‌јечије парализе и малих богиња.

Данас СЗО препоручује 13 вакцина – против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, болести које изазива хемофилус инфлуенце тип Б, хепатитиса Б, д‌јечије парализе, малих богиња, рубеоле, пнеумококне болести, рота вируса, хуманог папилома вируса и ковида 19 за одрасле.

Посљедњих неколико година, током пандемије, напредак у имунизацији је успорен, а према подацима СЗО, око 20 милиона д‌јеце је током пандемије пропустило једну или више вакцина.

Према подацима СЗО, захваљујући вакцинацији оболијевање од д‌јечије парализе смањено је за 99 одсто у односу на 1988. годину када је започет програм вакцинације.

Вакцинација против хуманог папилома вируса може спријечити до 90 одсто случајева рака грлића материце.

У периоду од 2000. до 2021. године вакцинација против морбила спасила је 56 милиона живота. Европски регион је током 2017. године имао просјечан обухват другом дозом вакцине против морбила од 90 одсто. То је био највећи обухват овом вакцинацијом икада остварен.

(www.palelive.com / Срна)