Одржан „Илиндански сабор фолклора“

У Мокром код Пала одржан је први „Илиндански сабор фолклора“, а бројна публика могла је вид‌јети разноврсне кореографије културно-умјетничких друштва /КУД/ из Хан Пијеска, Сребренице, Пала и Мокрог.

У Основној школи наступили су КУД-ови „Романијска врела“ из Мокрог, „Младост“ са Пала, „Свети Пантелејмон“ из Хан Пијеска, Српско Културно-умјетничко друштво „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ из Сребренице и млади гуслари.

Организатор Сабора је КУД „Романијска врела“ из Мокрог, а предсједник Вера Ћаћић изјавила је новинарима да је важно чување народне традиције, јер је све преплављено технологијом па се мало пажње даје култури и традицију.

„Наше друштво постоји од 2007. године и бави се чувањем и његовањем традиције и обичаја нашега краја. Имамо око 100 младих чланова и, судећи према томе, култура и традиција Сарајевско-романијског краја неће бити заборављена“, истакла је Ћаћићева.

Она је навела да су се са кореографијама представили д‌јечији ансамбли и припремили су „Игре из Шумадије“, „Игре из околине Сарајевског поља“ и „Игре из околине Ниша и из Лесковца“.

Члан Удружења и школе гусала „Свети Петар Дабробосански“ са Пала Стефан Гавриловић рекао је да се представио са пјесмом „Романијо, јуначка планино“ у којој је саткан читав Сарајевско-романијски крај.

Умјетнички руководилац КУД-а „Свети Пантелејмон “ из Хан Пијеска Немања Бакмаз рекао је да је дошао њихов најмлађи ансамбл који се представио са „Играма из околине Шумадије“.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да сва културно-умјетничка друштва чувају народну традицију, што је за сваку похвалу.

„Општина Пале подржава КУД `Романијска врела` који постоји 17 година, као и сва друштва која овд‌је егзистирају, те гусларска друштва и етно-групе, јер сви они преносе традицију српског народа“, истакао је Југовић.

Првом „Илинданском сабору фолклора“ присуствовали су посланик у Народној скупштини Републике Српске Дамјан Шкипина, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, предсједник Скупштине града Источног Сарајева Бранко Короман, те представници јавног, културног и политичког живота општине Пале и многобројни грађани.

(www.palelive.com / Срна)