Огласи
Na Filozofskom fakultetu na Palama danas je održan naučni skup „Nauka i stvarnost“ koji je okupio više od 120 učesnika iz zemlje i inostranstva.
Teme o kojima je bilo riječi su „Filozofija, obrazovanje i smisao moderne kulture“, „Srpska pravoslavna crkva od autokefalnosti do savremenosti“, „Savremeni pristupi pedagoškoj teoriji i praksi“, „Savremene društvene promjene, problemi i perpektive“, „Istraživanje jezika i korpusna lingvistika“, „Komunikacija i stvarnost“, „Književnost i stvarnost“ i druge.
Profesor Ognjen Kurteš iz organizacionog odbora naučnog skupa rekao je da su prisutni učesnici iz BiH, Srbije, Crne Gore, te da ove godine imaju više međunarodnih učesnika.
Predstavnik Univerziteta „Alba Julija“ iz Rumunije Teodora Popesku kaže da joj je velika čast što učestvuje na ovogodišnjem naučnom skupu koji organizuje Filozofski fakultet i da dva fakulteta imaju odličnu međusobnu saradnju u posljednje tri godine.
„Učestvujemo zajedno na mnogim značajnim skupovima i zajedno objavljujemo radove u naučnim i stručnim publikacijama“, rekla je Popesku, koja želi da se zajednička saradnja nastavi i u budućnosti.
Profesor sa Filozofskog fakulteta u Nišu Jasmina Petrović rekla je da je skup odlično organizovan, da se obrađuju važna naučna pitanja, a ona se predstavila sa radom na temu „Socijalne nejednakosti u visokom obrazovanju u Srbiji“.
Naučni skup „Nauka i stvarnost“ organizovan je u okviru obilježavanja Dana Filozofskog fakulteta, koji je počeo u četvrtak, 16. maja, promocijom knjige „Mi znamo sudbu – antologija srpskog pjesništva o nacionalnom stradanju u 20. vijeku“. Skup će trajati do utorka, 21. maja.
(www.palelive.com / Srna)
Održana javna tribina o pravdi i haškim presudama
17. maj – Na Filozofskom fakultetu na Palama večeras je, u okviru obilježavanja Dana ovog fakulteta, održana javna tribina o temi „Tranziciona pravda u svjetlu haških presuda“.
Profesor Uroš Šuvaković iz Beograda rekao je novinarima prije tribine da je to interesantna tema sa naučno-pravnog, politikološkog i sociološkog aspekta, a društveno zbog aktuelnosti koja ja sasvim izvjesna.
„Ono što treba reći jeste da svaka pravda koja ima pridev zapravo je nepravda. Pravda je ili univerzalna ili nije pravda, ne može da bude pravda samo za neke, niti može samo da bude neka posebna pravda i to je prva stvar“, rekao je Šuvaković.
Šuvaković je istakao da je druga važna stvar to da za naučnu zajednicu ne smiju da postoje tabui.
„O svim naučno-relevantnim pitanjima mora da se raspravlja i diskutuje. Mora da se iznosi argumentacija, naravno, naučno zasnovana, te da se na osnovu toga izvode relevantni zaključci“, izjavio je Šuvaković.
On je naveo da se dio akademske zajednice prosto boji da raspravlja o nekim pitanjima, koja su goruća, jer je sigurno mnogo komotnije „sedeti u fotelji i gledati film“, nego raspravljati o teškim pitanjima koja su značajna za jedan narod ili čitavu zajednicu.
Šuvaković je naveo primjer aktuelnih tabua o kojima akademska zajednica ne smije da raspravlja, a gdje je visoki predstavnik Valentin Incko zabranjivao da se diskutuje o tome šta jeste, a šta nije genocid, i to jedan od tabua koji se nameće svima, pa i akademskoj zajedncii.
„Mislim da je to pogrešno“, naglasio je Šuvaković.
Službenik Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločin i traženje nestalih lica Viktor Nuždić rekao je da će se uvijek odazivati javnim tribinama koje govore o tranzicionoj pravdi i stradanju srpskog naroda u cjelini.
„Mišljenja smo da je neophodno da se o ovome govori, kako bismo došli do spoznaja i istina koje su nam na neki način uskraćene. Uskraćene su nam zato što nemamo priliku da javno govorimo o ovim stvarima. Ovakva tribina ili slične prilika su da iznesemo svoje viđenje“, dodao je Nuždić.
Prisutne je na javnoj tribini u ime srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika pozdravio njegov savjetnik Boško Tomić, koji je rekao da dekan Filozofskog fakulteta Draga Mastilović godinama govori o istini koju je srpski narod doživio u 20. vijeku.
„Nama to nedostaje u politici i moram reći da je presjedavajući predsjedništva BiH Milorad Dodik jedan od boraca i najhrabrija ličnost posljednjih 20 godina, koja ima hrabrosti da svoje stavove, stavove srpskog naroda, iznosi javno i oštro. On to radi potpuno svjesno i da odbrani Republiku Srpsku za koju je svoje živote dalo 23.000 boraca, vojnika i pripadnika MUP-a, 30.000 ostali su invalidi, a oko 500.000 više ne živi u svojim domovima“, naveo je Tomić.
Tomić je prisutnima poručio da se uvijek bore za istinu i da će iz Republike Srpske dobiti podsticaj koji god im bude trebao, s ciljem da se dođe do prave istine.
„Ako su ljudi dali svoje živote za Srpsku, onda mi svi skupa trebamo dati doprinos da je sačuvamo“, naglasio je Tomić.
(www.palelive.com / Srna)
