Огласи
Поводом Међународног дана енглеског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву данас је одржан округли сто под насловом „Разговори о Виљему Шекспиру“.
Округли сто је одржан у организацији Катедре за англистику и Катедре за општу књижевност и театрологију у сарадњи са Центром за англистичке студије Филозофског факултета.
Овим поводом своје реферате изложили су: проф. др Раде Симовић са Катедре за општу књижевност и театрологију, проф. др Божица Јовић са Катедре за англистику и проф. др Жана Гавриловић, такође са Катедре за англистику. Модератор програма био је проф. др Огњен Куртеш.
Руководилац Катедре за англистику, проф. др Жана Гавриловић рекла је да велику захвалност при организацији овог догађаја дугују професору Раду Симовићу, који је са радошћу прихватио идеју о организацији и учешћу на овој манифестацији.
Проф. др Раде Симовић рекао је да је Шекспир стварао у доба великих религијских превирања у Енглеској, те да се тај прелаз са католицизма на протестантизам одразио и на Шекспирово стваралаштво.
Симовић се у свом излагању осврнуо и на сличности и разлике Шекспировог Хамлета и Горског вијенца Петра Петровића Његоша, истичући да је у Хамлету видљиво израстање индивидуалног идентитета, док је у Горском вијенцу у питању колективни идентитет.
Према Симовићевим ријечима Шекспир представља жижну тачку укрштања синхронијске и дијахронијске равни енглеске али и свјетске књижевности, нарочито драмске књижевности. Шекспирово дјело је, према томе, дио великог историјског контекста и велике историјске самосвијести.
Проф. др Божица Јовић излагала је реферат о Шекспиру као лиричару. Јовић је у свом излагању истакла да је Шекспир као драмски писац непревазиђен, али својим лирским стваралаштвом он у потпуности одговара епохи ренесансе.
„У ренесанси пјесник је био дио интелектуалног круга и сви пјесници су дијелили исти светоназор, нико ту није био посебан, нико се није истицао, нико није говорио о свом личном искуству“, рекла је Јовић.
Јовић је истакла да цијели пројекат писања љубавне поезије у ренесанси није у илустрацији њихових љубавних догађаја већ у упућивању на већег писца од њих а то је Платон, и управо тиме је и загарантована ванвременост ренесансе.
Руководилац Катедре за енглески језик проф. др Жана Гавриловић излагала је реферат под насловом „Виљем Шекспир иноватор енглеског језика“.
„Зашто кажемо иноватор а не реформатор, зато што то није била класична реформа енглеског језика него је увођење, кодирање или смијештање у језички израз свега онога што је неизрециво и о чему се није много говорило до тада, а има везе са афективним стањем човјека и понашањем које је слиједило таквим стањима“, рекла је Гавриловић.
Гавриловић је рекла да је чак и Владика Николај Шекспира називао свечовјеком због његове способности да проникне у људску душу, да осјети човјека и с тим у вези креира оне изразе, лексеме и сложеније изразе који су недостајали у енглеском језику до тог периода.
„Када је Шекспир стварао енглески језик још увијек није био стандардизован, па се може константовати да је Шекспир на неки начин први извршио стандардизацију употребног енглеског језика, на тај начин што је извршио кодификацију интерпункције, граматике и спеловања“, истакла је Гавриловић.
Сваке године 23. априла обиљежава се Међународни дан енглеског језика, као дио иницијативе Уједињених нација за прославу мултилингвизма и културне разноликости. Управо је овај датум изабран јер представља дан рођења и смрти Виљема Шекспира – једног од најзначајнијих писаца у историји енглеске књижевности.
Циљ обиљежавања овог дана јесте промоција историје, културе и достигнућа енглеског језика као једног од шест званичних језика Уједињених нација и најраспрострањенијег глобалног језика савременог доба. Енглески је језик интернационалне комуникације, дипломатије, науке, образовања и популарне културе, а процјењује се да га говори или учи више од двије милијарде људи широм свијета.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)
