
У Културно-спортском центру Пале вечерас је одржано књижевно вече младе пјесникиње Драгане Лисић. О пјесничким збиркама Драгане Лисић говориле су доц. др Маријана Митрић и ауторка, а модератор књижевне вечери била је мср Анђела Вуковић.
Доц. др Маријана Митрић рекла је да су јој се, у тренутку запитаности над положајем жене и женског у књижевности и какво је женско писмо данас на крају прве четвртине 21. вијека, као одговор понудиле књиге Драгане Лисић.
„Уз то што је ауторка жена, битно је и што је она млада, што је лијепа и успјешна и што је и сама књижевна критичарка, научница и што долази из једне урбане средине као што је Нови Сад у коме је живјела и писала и Јудита Шалго, једна од најзначајнијих представница онога што зовемо женском поезијом, у коме је и данас врло жива и присутна ангажована женска поезија и књижевна сцена. И што је у њему завршила факултет који предњачи када су у питању студије рода, феминистичка и гинокритичка читања и проучавања књижевности“, истакла је Митрић.
Према ријечима доц. др Маријане Митрић лирски субјекат у поезији Драгане Лисић представља посебан женски глас. Тај лирски глас, тај субјекат је сама пјесникиња која не пристаје на опречне императиве, а неки од тих императива су: буди професор, буди професорка, буди традиционалиста, буди феминисткиња, а она би само да буде.
„Пред собом имамо веома успјешну деструкцију традиционалног лирског субјекта, ова поезија деконструише и уобичајену фигуру жене , душа ове поезије одбацује и конвенционалне форме стиха у одређеном метру, риму, класичну катренску строфу и ослобођена традиционалних стега пјева у ритму својих емоција које нису закључане у компликоване стилске фигуре и мреже неухватљивих асоцијација. Веза звука и значења врло је суптилна, језик је њен савремен, урбан и разумљив свакоме“, рекла је Митрић.
Митрић је истакла да је поезија Драгане Лисић прије свега аутобиографска и интроспективна, те да је низ пјесама изграђен управо око биографских фрагмената.
Према ријечима Маријане Митрић, прва збирка „Траговима…“ више је окренута ка интимистичком плану, сагледавању себе и испитивању свога положаја у породици и мушко-женским односима, а све ове теме у другој збирци „Memento vitae“ комплексније су сагледане.
„Вриједност Драганиних збирки рођена је из храбрости, а храбар толико може бити само онај који цијелим својим бићем свједочи истину. Храброст и истина јесу љепота и умјетност. Основно полазиште Драганине поезије јесте животно, свакодневно искуство, али је оно и срећно употпуњено књигама које је читала и чита“, рекла је Митрић.
Лисић је рекла да осим поезије, пише и есеје, књижевну критику, драме, те да тренутно пише и роман, за који се нада да ће изаћи до краја године.
„Генерално, мени ова краћа форма као што је поезија, као што је кратка прича одговара, јер немам ту дисциплину да седим и да куцам, то мора за докторат, али за ову уметничку страну не волим. И онда све што може у даху да изађе, да се напише томе тежим“, истакла је Лисић.
Оптичке варке
Кад погледам подлактицу
Још видим трагове посекотина
Иако су другима невидљиве
И уз мене незамисливе
Кад погледају осмех
Још увек лако наседну
Иако ми душа јеца
Иза маске Несаломиве
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)