У самом срцу шумовите Босне, у крајолику који као да је изашао из бајке, подно пећине Стaринe Нoвaкa – једног од најпознатијих симбола планине Романије, налазила се кућа Трифка Грабежа, видовданског хероја и једног од најзначајнијих актера историје наше земље. Ово мјесто, које је Доброслав Јевђевић описао као „најлепши и најромантичнији крај шумовите Босне“, било је уточиште његових најбезбрижнијих дана и свједок једног времена које је убрзо постало бурно и револуционарно.

У тим безбрижним данима, Трифко је своје вријеме проводио у игри са својом старијом сестром Миленом и млађом сестрицом Олгом, често трчкарајући поред Миљацке. Њихово дјетињство било је испуњено причама њиховог оца, свештеника Ђорђа, који је са жаром говорио о вјери, традицији и слободи. Тај дом, једноставан и скроман, али испуњен љубављу и сновима, постао је мјесто где су се градиле прве идеје и рађала љубав према отаџбини.

Овдје је започета прича о младићу који ће, заједно са својим саборцима из „Младе Босне“, једног дана исписати странице историје које ће се дуго памтити.

Истраживање о томе гдје се налазила Трифкова кућа на Палама трајало је два мјесеца и укључило преко 30 људи, као и анализу бројних докумената. Откривене су неке до сада мало познате или потпуно непознате чињенице које освјетљавају историју Пала и живот породице Грабеж.

Прича о свештеничкој породици Грабеж је истовремено прекрасна и трагична, прожета љубављу, жртвом и снажном жељом за ослобођењем отаџбине. Њихов дом, који је био уточиште идеала, на крају је спаљен, а судбина је хтјела да се тај животни пут заврши трагично. Ипак, иза њих су остала велика дјела – дјела која данас треба да служе као инспирација и примјер младим нараштајима, позивајући на истрајност у борби за вриједности.

У потрази за домом видовданског хероја

Док се о другим видовданским херојима много више зна – укључујући и тачне локације њихових домова – о породици Грабеж је било врло мало података. Њихов дом, као и њихова прича, били су завијени велом мистерије, све док једно питање из Београда није покренуло читав низ истраживања и дебата. Наиме, Владан Чалија, заинтересован за судбину породице Грабеж, поставио је питање које је покренуло трагање, расправе и упите, те инспирисало многе да се упусте у историјску потрагу.

Истраживање није било једноставно. Обухватало је посјету катастру, прикупљање фотографија и информација о оснивању школе, цркве, Сарајевском атентату, Првом свјетском рату, као и периоду након тога – смрти Ђорђа Грабежа, те животу и смрти Трифкове сестре Милене. И даље постоји значајан простор да се ово истраживање допуни и заокружи.

Овдје, кроз фотографије, откривамо пут до одговора – гдје се налазила кућа Трифка Грабежа.

Најстарија фотографија направљена можда и прије 1900. године на којој се види 1) кућа у којој је живјела породица Грабеж као подстанари од 1890. до краја 1906. године. Кућа се налазила на мјесту некадашње ветеринарске станице у старој чаршији. Крајем 1906. године свештеник Ђорђе сели породицу у Сарајево на наговор митрополита Летице, а у Палама користи неусловну кућу. Врло вјероватно се сели у објекат број 2 на фотографији.

На фотографији из 1904. године, лијепо се види да објекат број 4 више не постоји. На том мјесту је сада мала остава. Објекат број 3 је мало проширен.

Фотографија настала прије 1909. године (нема цркве) на којој се види да је на мјесту објекта 2) направљена мала кућа за свештеника Грабежа, преко пута школе.

Фотографија свештеника Грабежа, учитеља Љубице Гргуров и Крста Савића, дјеце и родитеља настала управо 1909. године на којој се види и свештеникова нова кућа 2). Прича је употпуњена.

Фотографија из каснијег периода (вјероватно послије Другог свјетског рата), на којој се види нова кућа 1) на мјесту прве школе која је разорена у Првом свјетском рату. Објеката 2,3,4 више нема и вјероватно су и они страдали у рату.

Дакле, кућа видовданског хероја Трифка Грабежа и његове породице се налазила у старој чаршији од 1890. до краја 1906. године. Након тога се Трифко Грабеж сели у Сарајево са мајком и двије сестре, а 1912. године се сели у Тузлу, па у Београд. Његов отац Ђорђе живи поред Прве школе у Палама у малој кући са фотографије, све до хапшења 1914. године. Те године Трифко на Палама проводи празничне дане о Васкрсу гдје сазнаје за долазак Фердинанда, као и дане пред сам атентат.

Ево шта се данас налази на локацији мале свештеничке куће:

Пут свештеничке породице Грабеж

Свештеник Ђорђе Грабеж је 20. јула. 1890. године одређен за пароха у парохији Пале, гдје стиже на коњу преко Мокрог и одсједа као подстанар код овдашњег домаћина у једној соби од 20 квадрата.

Убрзо се жени са Јоком, са којом добија Даринку 1890?, Милену 1893, Трифка 1895. и Олгу 1900. године. Познато је да су свештенику дјеца умирала и да су га сељаци савјетовали да име Трифку да по оцу, како би зауставио умирање дјеце.

Ђорђе пред зиму 1906. уступа своју собу за школу и сели се у кућицу у „којој ни надничарска задруга без опасности по здравље становати не би могла“ (Источник 31. август 1909. године).

Убрзо након тога породицу сели у Сарајево, на наговор митрополита Летице, повремено путујући до Сарајева и натраг. (Исповијест Ђорђа Грабежа Архив БиХ)

„Ђорђо Грабеж, свештеник паљански уступио је за школу бесплатно парохијски стан све дотле, док му се уз цркву други не сагради“, писао је часопис Учитељ 1906. године.

У Архиву БиХ се чува један документ гдје Ђорђе пише Митрополији да му се сагради кућа на Палама. Да се то десило, потврђује свједочење првог учитеља Крста Савића који је на фотографији из 1909. године: „Ђорђе Грабеж уступио је своју парохијску кућу. У почетку становао је сам у једној собици на Палама. Породица, супруга и четворо дјеце похађали су школу у Сарајеву, гдје су становали. Касније је свештеник саградио покрај школе малу кућицу.“

Након оснивања школе, свештеник је себи дао много тежи задатак, а то је изградња цркве на Палама која је освећена 1909. године.

Оно што је познато јесте да је Трифко возом долазио из Сарајева да посјети оца: „Мој Трифко, када се почео осјећати мушко чешће је сједао на воз да ме посјети, али ми се чини више због Лепе учитељице него због мене„, присјећао се Ђорђе.

Наиме лијепа сестра свештеника Богдана Лалића из Сарајева, Лепосава долази за учитељицу у Палама 1911. године. Том приликом Трифко чешће посјећује оца, а његов кум, касније четнички војвода Доброслав се присјећа и пише у својој књизи: „Он je њeгoвao истинску и чисту симпaтиjу прeмa тoj учитeљици, штo je сa другoм хтeлa дa пoдeли судбину дo крaja.“

Трифко је од 1908. године похађао гимназију у Сарајеву, а онда је 1912. школовање наставио у Тузли, гдје се задржао само пола године па одлази у Београд 1912./13. године.

На суђењу 1914. су га упитали: Гдје сте становали? Трифко је одговорио: Много сам мијењао станове.

У једном интервју за медије 1964. године Трифкова сестра Милена се присјетила да су Ђорђа након атентата ухапсили у башти испред куће на Палама, што значи да су Грабежи имали свој врт поред куће 1914. године.

Јевђевић о Грабежу

Доброслав Јевђевић српски политичар и четнички војвода је био кум Грабежа, јер га је крстио Ђорђе Грабеж, док је његов отац Димитрије крстио Трифка. Грабежи и Јевђевићи су се често посјећивали и добро познавали. Вјероватно су упоредо радили на подизању цркава у Прачи 1908. године и Палама 1909. године.

Он је у свом дјелу Сарајевски атентатори из 1934. лијепо писао о Трифку, јер га је добро познавао.

„Биo je нaдa и пoнoс у пaтриjaрхaлнoj пoрoдици чeститoг свeштeникa и рoдoљубa Грaбeжa. Нeдeљoм би сa плaнинa силaзили мрки гoрштaци дo пoпoвe кућe и слушaли Tрифкoвe причe o Србиjи и Бeoгрaду, o рaтoвимa и слoбoди. Биo je мeк и искрeн у дoтицajу сa сeљaнимa, ниje их сaмo вoлeo, нeгo их пoштoвao. Нeкoликo нeдeљa кaсниje Tрифкo je лeжao у oкoвимa сaрajeвскe тaмницe, a Пaлa вишe ниje билo. Нa прoплaнцимa вeчнo зeлeних бoрoвa и oмoрикa сaмo су зaдимљeнe црнe плoхe кaзивaлe, гдe су билe нeкaдa кућe и дoмoви, нa сувим стaблимa њихaли су сe лeшeви oбeшeних, други су лeжaли нa друмoвимa прoрeшeтaни куршумимa и бajoнeтимa, из пeпeлa нa згaриштимa цeрилe су сe пoцрнeлe лубaњe. Пoдивљaлa руљa пoд зaштитoм aустриских вojних влaсти прeпoлoвилa je свe живo у oпштини, кoja je смeлa рoдити Tрифкa Грaбeжa.

Ништa o тoм ниje сaњao Tрифкo, кaдa je, држeћи сe дeтињски зa рукe шeтao пo тим плaнинaмa сa свojoм другaрицoм Лeпoсaвoм Лaлићeвoм, штo je скрoмнo учитeљeвaлa у њeгoвoм мeсту. Ниje му трeбaлo кao другoj двojици зaвeрeникa симулирaти љубaв, oн je њeгoвao истинску и чисту симпaтиjу прeмa тoj учитeљици, штo je сa другoм хтeлa дa пoдeли судбину дo крaja. У њeнoм друштву зaбoрaвљao je и нa бoлeснe груди и нa скoри чaс зaвeтa, смejao сe, штo je билa рeткoст кoд њeгa и Лeпoсaвa ниje никaкo мoглa дa рaзумe, зaштo je пoстajao мрaчaн и oзбиљaн, кaдa би дoбиo кaкву илустрирaну кaрту нajбaнaлниjeг сaдржaja…

Трифко Грабеж, најидеалнији атентатор, вољом судбине најтрагичније је прошао. Његова лична жртва није била довољно искупљена, његов седи и честити родитељ био је један од најтежих југословенских мученика током целог рата.

Био је висок блед младић, начетих груди и дубоко црних, сетних очију. Најкарактеристичније биле су на његовој физиогномији црне тешке и густе обрве и бујна коса. Да би поантирао тај свој маркантни израз пустио је и јаке црне бркове. Обучен увек у црно, са црном краватом, као свештеник идеје за коју се је спремао умрети отскакао је од осталих распојасаних и неуредних другова и бивао увек делегиран за мисије, где је требало репрезентирати; он је увек добивао грош више него сви остали, за стара одела, која смо продавали Жидовима у Александровој улици. Био је син скромног и ваљаног сеоског свештеника и код куће добио најидеалније васпитање. Остао је до смрти нежан и фин, једини је од свих уносио у свој груби револуционарни позив чисте романтике, једини је поред завета имао смисла и осећаја за веру у чистоћу и узвишеност Љубави. Занимљиво је, да је он на процесу изјавио како је религиозан, док су се остали декларисали као атеисти. Као и Мрас, о коме ћу касније говорити, страсно је волео музику. Био је невероватно поносан…“, записао је Јевђевић у дјелу Сарајевски атентатори из 1934. године.

(Наставиће се…)

(www.palelive.com / Истраживали: Спасоје Вуковић, Владимир Клачар, Владимир Станишић. Фотографије Фото Васић, Драган Симић, Српска Ствар, Википедија. Захвалност свим људима који су учестовали у прикупљању информација)

Повезано:

Ријечи из тамнице: Писма Трифка Грабежа мајци и оцу

30/09/2024

Револуционарски пут и трагична смрт Трифка Грабежа

30/09/2024

Сјећање на прву школу у Палама: Снага образовања у тешким временима

Из пера Источника 1909. године: Освећење српске цркве у Палама

10/11/2024