Откривено ко је и када насликао култну слику Романије

Једна од најпознатијих слика Романије, која деценијама привлачи пажњу љубитеља умјетности и историје, дјело је чувеног аустријског сликара Хуга Шарлемона. Слика је настала давне 1897. године, на путу између Пала и Сокоца, испод Црвених стијена, које данас чувају планинари и авантуристи на стази Виа ферата Соколов пут.

Дјело је рађено у ксилографији, па је прецизније назвати га графиком или графичким отиском, а не класичном умјетничком сликом. Такође, дјело је трајна инспирација генерацијама умјетника који су га копирали и интерпретирали у различитим стиловима и медијима.

Слика приказује сељака у традиционалној народној ношњи, како води овце на испашу, док му на путу помаже дијете. На лијевој страни се може видјети сијено, а у позадини старе куће у типичном планинском стилу. Ипак, главни елемент који плијени поглед, и који је вјероватно био мотив за настанак саме слике, јесу Црвене стијене. Ове стијене штрче као моћне куле изнад шумовитих предјела Романије, симболизујући снагу и вјечност природе у контрасту са пролазношћу људског живота.

Шарлемоново дјело није само репрезентација природних љепота овог краја, већ и дубока поетска визија живота у планинским предјелима Романије.

Ко је био Хуго Шарлемон?

Хуго Шарлемон, рођен 18. марта 1850. у Јемници у Моравској, био је истакнути аустријски сликар. Потекао је из умјетничке породице, као син минијатуристе и портретисте Матијаса Адолфа Шарлемона, а његова браћа Едуард и Теодор такође су били познати сликари. Хуго је студирао сликарство на Академији ликовних умјетности у Бечу, под менторством Едуарда фон Лихтенфелса, и током свог живота створио је низ значајних дјела, међу којима су пејзажи, жанровске сцене, мртве природе и портрети.

Шарлемон је био посвећен реалистичном приказивању природе и људског живота, а инспирацију је често проналазио у рустичним пејзажима. Његови радови одликују се јаком колоритном хармонијом и изузетном пажњом за детаље, због чега га многи критичари пореде са старим холандским и фламанским мајсторима. Његова умјетничка каријера укључује путовања у Холандију, где је проучавао дјела њених великих сликара, као и боравак у разним дијеловима Аустроугарске монархије.

Сликање Романије – инспирација и симболика

Слика Романије из 1897. године представља један од његових највреднијих радова, нарочито за становнике овог краја и познаваоце историје. Тадашњи пут Пале-Соколац, као и околни планински предјели, били су прожети аутентичним сеоским животом, који је Шарлемон маестрално пренио на папир. Посебан акценат је стављен на снажну интеракцију између човјека и природе, што је једна од главних одлика овог дјела.

Сматра се да је Хуго Шарлемон неколико година боравио у Босни, вјероватно по задатку Аустроугарске монархије, како би документовао љепоте и културу ових крајева. Његова слика напукнутог стећка из 1901. године, као и други радови из Крања у Словенији, свједоче о његовој заинтересованости за историју и архитектуру овог поднебља.

Ксилографија

Хуго Шарлемон је створио своје култно дјело Романије користећи технику ксилографије, једну од најстаријих графичких техника. Ксилографија подразумјева гравирање мотива на дрвеној плочи, која се затим премазује бојом и притиска на папир како би се добио отисак. Шарлемон је користио ксилографију да би на вјеродостојан начин дочарао оштре линије и грубу текстуру Романије, одразивши снагу и дивљину овог планинског предјела.

Процес је сљедећи:

1. Припрема дрвене плоче: Умјетник одређује димензије и изглед слике која ће бити урезана.
2. Гравирање мотива: Слика се урезује у дрвену површину помоћу резбарских алата. Оно што се жели приказати као боја остаје у висини плоче, док се остали дијелови урезују у дубину.
3. Наношење боје: Површина која није урезана премаже се бојом помоћу ваљка или четке.
4. Штампање: Плоча се притиска на папир или неки други материјал, остављајући отисак обојених површина на папиру.

Ксилографија је најчешће коришћена за илустрације у књигама и другим графичким материјалима у периоду прије развоја модернијих метода штампања, а била је нарочито популарна током средњег вијека и ренесансе. Због својих техничких ограничења, слике рађене у овој техници често имају јасне линије и релативно једноставне форме, што им даје јединствен, рустични визуелни израз.

(www.palelive.com)