Отворен Други симпозијум Друштва доктора медицине

Други симпозијум Друштва доктора медицине Републике Српске отворен је данас у Истичном Сарајеву уз учешће еминентних стручњаци из различитих области.

Изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић отворио је скуп и истакао да треба настојати задржати медицински кадар и наћи начин да им се повећају примања, те наставити са побољшањем услова у здравству што је већ започето изградњом болница у Добоју и Требињу, као и добрим условима у Болници „Србија“ у Источном Сарајеву.

Ћосић, који је и градоначелник Источног Сарајева, рекао је да ће већ у наредној години градска управа у сарадњи са градским општинама креирати понуду стамбених објеката под повољним условима младим љекарима и медицинским радницима.

„Ми морамо да понудимо земљиште, да издвојимо буџетска средства да се суфинансирају неке ствари како би млади доктори рјешавали своја стамбена питања, а на Министарству /здравља и социјалне заштите/ је да ради на условима који би донијели бољу плату“, истакао је Ћосић.

Ћосић је навео да се у Источном Сарајеву често чује да постоје релативно добри услови у којима бораве пацијенти у Болници „Србија“, али и да у посљедње вријеме одређени број доктора медицине одлази из здравствених установа са подручја града.

„То не треба скривати, о томе треба разговарати. Мислим да је, осим тог стручног дијела наша улога данас овд‌је, као градских власти, да кажемо да те ствари требамо рјешавати у сарадњи са здравственим установама, али и ресорним министарством“, рекао је Ћосић.

Ћосић је указао да је једна од тема о којој се треба разговарати и модернија медицинска опрема, истичући да је она набављена прије шест година на отварању Болнице „Србија“ једним дијелом већ застарјела.

„Знамо да Болници `Србија` треба мамограф, боља магнет резонанца и нова опрема која ће смањити редове чекања“, рекао је Ћосић новинарима прије отварања Симпозијума.

Он је указао да је примјетан и повећан проценат оболијевања становништва града Источно Сарајево од малигних и болести кардиоваскуларног система, наводећи да се треба више разговарати о превенцији.

„Превенција која подразумијева бржи долазак пацијента из наших локалних заједница у здравствене установе, било да је то дом здравља или Болница `Србија` у нашем случају“, навео је Ћосић.

Теме овогодишњег симпозијума су масовне незаразне болести и новине у дијагностици и терапији, а планиране су двије сесије.

Током скупа чији је покровитељ предсједник Републике Српске биће одржана и презентација Болнице „Србија“ из Источног Сарајева.

Симпозијум се одржава уз финансијску подршку града Источно Сарајево.

Шешлија: Захваљујући новом објекту и улагањима постигнути добри резултати

Директор Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву Небојша Шешлија рекао је да су захваљујући новом објекту и улагањима у ту здравствену установу постигнути репрезентативни резултати.

Шешлија је на Другом симпозијуму Друштва доктора медицине Републике Српске у Источном Сарајеву рекао да је за ту установу велика част и задовољство да на једном мјесту окупи еминентне стручњака из различитих области медицине, како из Републике Српске, тако и шире.

Он је захвалио Друштву што је у организацији Другог симпозијума доктора медицине учествује Болница „Србија“ која стално ради на континуираној едукације за све запослене.

Шешлија је на симпозијуму презентовао рад Болнице „Србија“ у протеклих пет година, када су захваљујући Влади Републике Српске и предсједнику Милораду Додику уселили у нове просторе.

„Добили смо нови објекат, опремљен најсаврменијим опремом најпознатијих европских произвођача, урађен по свим тада и у том периоду, а и сада највећим стандардима који су у медицини до тада познати. Да у том моменту то није урађено, сигурно би резултат био да се угаси болница“, рекао је Шешлија.

Он је нагласио да се захваљујући новом објекту и новим улагањима у болницу, дошло до изузетних резултата које може с поносом представити читавој Републици.

Шешлија је рекао да сада у Болници „Србија“ пружају знатно већи број услуга него што је то рађено раније и почели су да враћају повријење пацијената у ову здравствену установу, што је био примаран циљ.

Он је нагласио да су улагањима и озбиљношћу са којом ради Министарство здравља Републике Српске и предсједник Додик дошли до тога да постижу задовољавајуће резултате за све становнике Републике.

Шешлија је рекао да се, упркос томе што се налази у близини Сарајева, гд‌је постоје три велике здравствене установе, због чега је тешко задржати кадар, у Болници „Србија“ успјели да очувају рад и одрже шест дежурних доктора 24 часа,
да значајно повећају број услуга, како амбулантних прегледа тако и број хоспитализација.

Према његовим ријечима, сада пружају близу 70 одсто услуга терцијалног нивоа које пружа само клинички центар, а и услуге у неким дисциплинама као што су урологија и оторина, пружају Болница „Србија“ и Клинички центар Бањалука.

„Током ове године успјели смо пружити и услуге ортопедске протетике, протетике кука и кољена. До сада је у овој години урађено близу 100 таквих операција, што мислим да су значајни резултати за комплетну нашу регију“, истакао је Шешлија.

Он је подсјетио да је у посљедњих седам до осам година у пензију отишло 15 до 20 доктора, а двадесетак је отишло у друге установе, али су уз све то успјели да организују посао на задовољавајући начин, да распишу и 43 нове специализације и пошаљу седам доктора на субспециализацију.

„На тај начин поставили смо гарант опстанка установе у наредним годинама на подручју Источног Сарајева на задовољство свих пацијената наше регије“, поручио је Шешлија.

Он је додао да су у Болници „Србија“ успјели да ријеше и проблем одласка техничара на начин да су запослили све ученике који су били вољни послије завршетка средње школе да почну радити у Болници и они се као приправници обучавају за специфична од‌јељења гд‌је су најпотребнији.

Изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић отворио је данас у Источном Сарајеву други симпозијум Друштва доктора медицине Републике Српске на којем учествују еминентни стручњаци из различитих области медицине.

Пејић: Масовне незаразне болести и новине у дијагностици

Теме овогодишњег Другог симпозијум Друштва доктора медицине Републике Српске, којем присуствују љекари из цијеле Српске и Србије, су масовне незаразне болести и новине у дијагностици и терапији, изјавио је Ђорђе Пејић, предсједник Скупштине овог друштва које окупља више од 1.600 љекара.

Пејић је нагласио да Друштво настоји сваке године окупити што већи број различитих специјалности, грана медицине на једном мјесту, како би успјели размијенити различита мишљења и искуства, те се упознати о неким новим трендовима у самој медицини.

Он је рекао да је овај симпозијум класификован као међународни, што значи да носи за предаваче максималан број бодова 10 и за учеснике пет бодова, што је важно у самом усавршавању љекара приликом континуиране медицинске едукације.

Директор Болнице у Фочи Ненад Лаловић истакао је да је ово један врло значајан симпозијум, који организује Друштво доктора медицине у сарадњи са Болницом „Србија“ у Источном Сарајеву, да је јако добро посјећен, пријављено је више од 200 учесника, а биће презентовано око 25 научних радова и тема са међународним учешћем.

„Са нама ће данас бити предавачи из Србије, позната имена у области панкреатичне хирургије. Говорићу о једном врло озбиљном и тешком обољењу које се зове акутна упала гуштераче. То је једна болест која се у одређеном проценту, више од 10 до 15 одсто случајева завршава смртним исходом у року од 24 до 48 часова након почетка болести“, истакао је Лаловић.

Он је нагласио да постоје разне смјернице, односно одређени водичи који се сваке године ажурирају, те да ће данас говорити о посљедњем водичу, како лијечити те пацијенте, препознати оне који су у најтежој форми болести и на адекватан начин их збринути и упутити у секундарни, односно терцијарни ниво здравствене заштите како би се пружило најбољи могући вид лијечења.

Лаловић је рекао да је узрок акутне упале гуштераче у првом реду камење у жучној кеси, алкохолизам и гојазност пацијената.

Он је појаснио да у одређеном проценту случајева долази до упале из непознатих разлога, што се назива аутоимуни панкреатитим.

Лаловић је свим пацијентима, становницима који имају калкулозу жучне кесе савјетовао операцију без обзира да ли у том тренутку имају или немају тегобе, јер ће оне сигурно настати, а компликације могу да буду инфаустне, међу којима акутна упала гуштераче.

Он је нагласио да здравствени систем Републике Српске може да одговори на захтјеве дијагностике овог обољења, гд‌је се уради одређени налаз из крви, биохемијске анализе, затим ултразвук и ЦТ и на основу тога поставља се дијагноза акутне упале гуштераче.

„Лакши, средње, тешки облици могу да се лијече у свим зравственим установама секундарног нивоа, док тешки, компликовани облици захтијевају терцијарни ниво заштите“, рекао је Лаловић.

Он је истакао да је у лијечењу веома важна дијагностика јер без ње нема савремене медицине.

„Иако Влада Републике Српске и ресорно министарство константно унапређују и улажу у здравствене установе, дијагностика је заиста број један, уз кадар“, нагласио је Лаловић и додао да се може купити хиљаду апарата, али ако то неко не зна то да користи, да чита те налазе, онда је узалуд.

Други симпозијум Друштва доктора медицине Републике Српске одржава се данас у Источном Новом Сарајеву, а током симпозијума планиране су двије сесије.

Током симпозијума, чији је покровитељ предсједник Републике Српске, презентован је и петогодишњи рад Болнице „Србија“ из Источног Сарајева.

Симпозијум се одржава уз финансијску подршку града Источно Сарајево.

(www.palelive.com / Срна)