Огласи
Данас је у Цековића кући у Палама, у 10.00 часова свечано отворен научни скуп „Изазови савремене историографије: методолошки проблеми, ревизионизам, фалсификати, митови“ у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руског историјског друштва.
Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву основан је с намјером да интензивира научно-истраживачки рад у области историјске науке, с циљем досезања нових научних звања потребних за рационално сагледавање прошлости, као и разумијевање савремених друштвено-политичких процеса и феномена.
Прије званичног отварања скупа, професорима, сарадницима и пријатељима Института обратили су се: Његова екселенција, Игор Калабухов, амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини, проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука, затим предсједник Управног одбора Руског историјског друштва и извршни директор Фонда „Историја отаџбине“, господин Руслан Гагкујев, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Милан Кулић, путем видео линка публици се обратио и ректор Тулског државног педагошког универзитета „Лав Толстој“, господин Константин Подрезов.
Окупљенима се обратио и господин Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, и својим говором званично отворио овај Научни скуп.
Прије радног дијела Научног скупа, директор Института историјских наука, проф. др Драга Мастиловић додијелио је захвалнице, плакете и повеље институцијама и појединцима који су својим радом подржали развој Института.
Захвалнице су додијељене Факултету физичког васпитања и спорта, Технолошком факултету у Зворнику и Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву.
Плакета за изузетан допринос развоју и афирмацији Института историјских наука, додијељена је Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, Граду Источно Сарајево, Архиву Босне и Херцеговине, Јавној установи Центар за социјални рад и општини Пале.
Највеће признање, Повеља „Свети краљ Милутин“ за изузетан допринос развоју и афирмацији Института, додијељена је Медицинском факултету Универзитета у Источном Сарајеву и Руском историјском друштву.
Златна Оснивачка Повеља „Свети краљ Милутин“ додијељена је ректору Универзитета у Источном Сарајеву, господину Милану Кулићу и министру за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, господину Жељку Будимиру, коме је уз Повељу уручена и икона Светог Петра Дабробосанског, који је симбол српског страдања, али и васкрсења.
Поводом отварања овог значајног научног скупа медијима су се обратили министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, Жељко Будимир, директор Института историјских наука проф. др Драга Мастиловић и предсједник Управног одбора Руског историјског друштва, господин Руслан Гагкујев.
„Историјски институт Универзитета у Источном Сарајеву данас слави другу годину рада, за ову годишњицу они су већ показали озбиљан научни резултат, четири монографије, зборник радова, неколико изложби архивских докумената, ово показатељ да можете да направите једну малу фабрику научно-истраживачког рада са људима који имају ентузијазма и воле свој посао“, рекао је Будимир.
Будимир је истакао да Институт развија добре односе са Руским историјским друштвом, те да је резултат те сарадње и овај научни скуп. Ова сарадња је и веома битан стратешки моменат за српску историографију у Републици Српској.
„Ревизија историје је постала политика Запада тако да је важно рећи ми овдје не причамо о неким историјским методама или приступу историји, него причамо о нечему што се већ дешава кроз сукобе, кроз политике које Запад кад је у питању Русија, примјењује већ дуже времена“, истакао је Будимир.
Директор Института историјских наука, Драга Мастиловић рекао је да је историјска наука данас нападнута са више страна, разним покушајима фалсификовања, ревизије и прекрајања историјских чињеница.
Мастиловић је истакао да се научним скуповима као што је данашњи на Палама, о ревизији историје, бране научни принципи историјске науке и изграђује култура памћења.
„Ми као озбиљни историчари, прије свега, у методолошком смислу, те ствари морамо поставити на научну основу, сагледати гдје се у овом тренутку налази историјска наука не само овдје него уопште у свијету. И наравно наћи неке модалитете да одбранимо научне принципе историјске науке, да се изборимо против тог ревизионизма, митоманије и свега онога што угрожава историјске истине, које су већ претходници, историчари који су прије нас стварали, већ установили, а које су данас изврнуте једној немилосрдној ревизији“, истакао је Мастиловић.
Према Мастиловићевим ријечима при Институту је формиран и научно-истраживачки центар представништва Руског историјског друштва у Републици Српској, који је прво такво представништво изван Русије.
Предсједник Управног одбора Руског историјског друштва, господин Руслан Гагујев рекао је да историчари морају да говоре о компликованим стварима, да се никако не смију устручавати да јавно излазе са порукама за друштво када је ријеч о покушајима ревизије историје.
„Нажалост постоје случајеви свјесног кривотворења и извртања историје, а то су покушаји унедривања, покушаји инволвирања специјалних наратива који имају рушилачки карактер за друштво, који могу да сруше друштво изнутра, такви покушаји су довели Украјину у ово стање, наравно видимо да се сличан циљни рат води и у другим друштвима и у другим земљама“, истакао је Гагујев.
Гагујев је рекао и да историчари треба свој посао да заснивају на реалним чињеницама из докумената који се налазе у архивима.
На научном скупу под насловом „Изазови савремене историографије: методолошки проблем, ревизионизам, фалсификати и митови“, који је организован поводом Дана и крсне славе Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, учествују еминентни историчари из Републике Српске, Србије и Руске Федерације.
(www.palelive.com / Катарина Фуртула)
