Отворена изложба „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“

ВИШЕГРАД – Директор Андрићевог института Емир Кустурица данас је у Андрићграду отворио изложбу „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“, поводом обиљежавања пола вијека од смрти српског нобеловца.

Кустурица је рекао да је изложба прва акција која је одржана уз његов благослов и уз иницијативу која је потекла директно из кругова који ће да наслиједе Андрићев институт.

„Овд‌је се говори о Иви Андрићу и његовом животу, вјероватно размишљајући о томе како је десетогодишњи д‌јечак гледао кроз тај прозор и чудио се том мосту. Вјероватно није ни слутио да ће једног дана да се врати ту“, истакао је Кустурица.

Он је нагласио да Андрић стоји раме уз раме са највећим свјетским писцима и да су у вријеме Другог свјетског рата створена највећа д‌јела српске књижевности.

„Уз сам крај рата 1945. године написао је највећа д‌јела која остају као наш легитимитет јер ми других легитимација немамо“, додао је Кустурица.

Према његовим ријечима, идеја Иве Андрића остаје жива захављујући, између осталог, и овом институту.

„Срећан сам јер има нова генерација која ће да настави рад и унаприједи све оно што смо ми урадили у последњих 11 година и што је настало управо из потребе да се Иво Андрић не заборави“, поручио је Кустурица.

Аутори изложбе су Гордана Станчић, Славко Гарића, Горица Ћећез и Жељка Остојић.

Станчићева је рекла да је идеја за изложбу настала прије неколико година, а при организацији изложбе кориштени су различити архивски извори, музејске колекције и приватне збирке.

„Инспирацију за изложбу пронашли смо у д‌јелу нашег нобеловца Андрића. Изложба се бави Андрићевим животом у Вишеграду и његовим везама са овом општином“, додала је Станчићева.

Према њеним ријечима, процес селекције материјала био је детаљан и свеобухватан како би се публици пружили што потпунија слика о вези Андрића и Вишеграда.

Она је нагласила да се поставка састоји из неколико цјелина.

„Прва је посвећена његовом д‌јетињству и школовању, затим период његовог каснијег стваралаштва, а посебан дио изложбе односи се на Андрићеве рефлексије о Вишеграду и мосту на Дрини“, појаснила је Станчићева.

Један од кључних сарадника на реализацији изложбе је Дивна Васић, професор српске књижевности у пензији и дугогодишњи проучавалац Андрићевог лика и д‌јела, која је рекла да документарна грађа, која је дио поставке, хронолошки прати чврсте, дубоке и јаке везе Андрића и Вишеграда.

„Вишеград је Андрићев први град. Не само град његовог д‌јетињства и ране младости, него град који је сматрао својим домом и завичајем. Да није било Вишеграда, не би било ни романа ‘На Дрини ћуприја’, ни многобројних приповједака са вишеградском тематиком“, навела је Васићева.

Она је напоменула да везе Андрића и Вишеграда никад нису прекидане, те додала да се овај писац Вишеграду одужио бесмртним књижевним д‌јелом и златним словима га уписао у мапу свјетске књижевности.

Српски нобеловац Иво Андрић преминуо је 13. марта 1975. године у Београду.

(www.palelive.com / Срна)