Огласи
На Филозофском факултету на Палама вечерас је отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“, аутора Јанка Врачара и Дејана Дошлића, на којој су представљени грбови 2О најважнијих српских владарских породица.
Врачар је рекао новинарима да је ријеч о хералдици од деветог до 15. вијека у српским земљама – Србији, тадашњој Босни, Црној Гори и Македонији и то од најстаријег владарског рода Властимировића па закључно са родом Бранковића.
„Српска хералдика је једна од ријетких елемената српске средњовјековне државности која је преживјела пад под османско царство и наставила свој живот. Поново се појавила у 19. вијеку са васкрснућем српских нововјековних држава“, рекао је Врачар, који је историчар и музејски савјетник у Музеју Републике Српске.
Он је навео да су симболи из средњег вијека и данас присутни – од двоглавог орла, крста са оцилима до љиљана који је, нажалост, током протеклог рата био злоупотребљен.
„Данашња државна хералдика баштини средњовјековну хералдику само у новијој, модернијој форми“, рекао је Врачар.
Дошлић, који је виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци, рекао је да хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат развоја.
„Она је опстала до данас, односно основни симболи по којима су народи или државе били препознати имамо и данас. Многе државе у Европи и шире баштине старе хералдичке елементе. Тако је било и у српским средњовјековним земљама“, навео је Дошлић.
Он је појаснио да су изложбу назвали „Орао, лав и крин“, јер су то три најчешћа елемента која се могу видјети у средњовјековној хералдици.
Дошлић је навео да се орао, владарски симбол који су користили Немањићи, налази на грбоима и других породица широм Европе, док су крин или љиљан најпознатији као симбол краља Стефана Твртка Котроманића и његових насљедника.
Изложба је отворена у оквиру манифестације „Дани Филозофског факултета“.
Филозофски факултет сутра ће обиљежити Дан и крсну славу – Светог Јована Богослова.
(www.palelive.com / Срна)
Не може се ријечима описати важност промовисања оваквих ствари. Представити историјске чињенице, за сноване на научном приступу. Само се на тај начин може супротставити крађи идентитета, којој свједочимо последњих деценија. Отета су нам мраморја, и представљена као да нису наша. отети су нам преци и представљени као да нису наши. Отето нам је писмо и представљено као да није наше. Отели би и цркве и јеванђеља, но још не могу. Отимачини се треба супротставити, а ово је управо тај начин. Не одричимо се своје историје, не дајмо је другима олако.