ЗВОРНИК – Народна библиотека и музејска збирка Зворник ове године припремила је и реализовала више од 150 различитих садржаја – едукативно-забавних радионица и предавања, гостовања писаца за дјецу и одрасле, као и бројне садржаје који су интересовали читаоце и кориснике библиотеке, изјавила је директор ове установе Нега Стјепановић.
Стјепановићева је рекла Срни да је Народна библиотека поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе организовала читање писама српских бораца из Првог свјетског рата и предавање „Српски писци у Првом свјетском рату“, док је у част обиљежавања Дана словенске писмености за ученике припремљен улични квиз „Словенска писменост – утемељивачи Ћирило и Методије“.
Наводећи да је библиотека организовала и радионицу „Чувајмо нашу ћирилицу с љубављу“, Стјепановићева је рекла да је Међународни дан писмености обиљежен радионицом „Разиграна азбука“, те да је у сарадњи са Центром за њемачки језик „Глоса“ обиљежен Европски дан језика прикладном радионицом „Закорачите у свијет њемачког језика“.
Она је додала да је обиљежавање 130 година од рођења Милоша Црњанског протекло у знаку изложбе књига „Милош Црњански – избор из фонда Народне библиотеке“, као и презентацијом „Непролазно дјело Милоша Црњанског“.
„У част Јована Дучића организовали смо програм `Неизбрисиви траг Јована Дучића` у оквиру којег је одржано предавање ‘Јован Дучић – између стихова и дипломатије`, као и читање његових пјесама“, рекла је Стјепановићева.
Према њеним ријечима, предавање „Књига као крила: Лет ка личном и професионалном успјеху“ припремили су поводом Међународног дана студената и средњошколаца.
„Одржавањем радионице `Шарени свијет дјечијих права` и `Будимо мали великани доброте` обиљежен је Међународни дан дјетета, док смо два предавања `Никола Тесла – изуми који су обликовали будућност` организовали у Техничком школском центру Зворник“, рекла је Стјепановићева.
Стјепановићева је подсјетила да је ова установа током 2023. године организовала традиционалну манифестацију „Марковићеви дани“ у част завичајног писца Марка Марковића, на којој је говорио и писац Мухарем Баздуљ.
Она је рекла да је зворничка бибиотека носилац организације Међународног фестивала хумора и сатире „Крива Дрина“ на коме је отворена изложба карикатура Југослава Влаховића, те промовисана књига афоризама „Шлајфна без карактера“ чији су аутори Бојан Љубеновић и Југослав Влаховић.
„Фестивал је био прилика да многобројни афористичари из Републике Српске и земаља бивше Југославије зворничкој публици представе своја остварења“, рекла је Стјепановићева и подсјетила да је, према гласовима публике, овогодишњи побједник била Љупка Цветанова из Штипа, а према гласовима учесника Бојан Рајевић са Цетиња.
Говорећи о издавачкој дјелатности, Стјепановићева је навела да је у овој години Народна библиотека, између осталих, објавила књиге „Поетичко и поезија у Селимовићевој `Тврђави`“, књигу афоризама „Шлајфна без карактера“ чији су аутори Бојан Љубеновић и Југослав Влаховић, као и заједничка издања са Издавачком кућом „Либерланд“ Београд „Карневал бола“ Карла Астрахана, „Страх од бога“ Војислава Радојковића и друге.
Стјепановићева је нагласила да је Народна библиотека у оквиру пројекта „Зворнички Страдивари“, који је подржало Министарство цивилних послова у Савјету министара, организовала изложбу, предавање и презентацију о најпознатијем градитељу виолина Николи Васићу који је рођен у Зворнику.
„Активности у оквиру овог пројекта реализоване су у библиотекама `Милутин Бојић` из Београда, `Димитрије Туцовић` из Лазаревца, `Љубиша Р. Ђенић` из Чајетине, `Вук Караџић` из Алексинца, `Србољуб Митић` Мало Црниће и библиотеци Осечина, те Културном центру `Хаџи Рувим` из Лајковца“, рекла је Стјепановићева.
Према њеним ријечима, у оквиру пројекта „Зворнички почеци Софке Николић“, који је подржало Министарство културе Србије, живот и рад ове умјетнице представљен је у локалној и библиотекама „Милутин Бојић“ Београд, „Вуков завичај“ Лозница, „Филип Вишњић“ Бијељина и у шабачкој библиотеци.
Она је нагласила да је Библиотека током ове године набавила значајан број публикација белетристике и књига из програма школске лектире, додајући да је један број књига набављен куповином на сајмовима у Бањалуци и Београду, а неке су дониране.
Стјепановићева је рекла да је Народна библиотека и музејска збирка остварила значајну сарадњу са библиотекама у Србији, док је једна од активности била и промоција издања зворнилчке библиотеке у народним библиотекама Куршумлија и „Раде Драинац“ из Прокупља.
Она је нагласила да је Народна библиотека Зворник присутна на друштвеним мрежама на којима има више од 200 објава и видео-снимака на „Јутјуб“ каналу, те да је поставила редизајниран сајт и отворила „Тик-ток“ профил библиотеке.
(www.palelive.com / Срна)