Парламент одбацио поступак пред Судом БиХ и донијеће закон о ограничавању д‌јеловања Суда, Тужилаштва, ВСТС-а и Сипе

БАЊАЛУКА – Народна скупштина Републике Српске одбацила је поступак пред Судом БиХ против институција Републике и донијеће закон којим ће ограничити било какво поступање ВСТС-а БиХ, Тужилаштва и Суда БиХ и Сипе као вануставних институција на подручју Српске, наведено је у одлуци о мјерама и задацима проистеклим из неуставних одлука и поступака вануставних институција БиХ, која је вечерас усвојена.

Парламент је одбацио и не прихвата поступак пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика због потписивања указа о проглашењу закона које је у оквиру своје уставне надлежности донијела Народна скупштина као највиши орган стране потписнице свих 11 анекса Општег оквирног споразума за мир у БиХ и против вршиоца дужности директора ЈУ „Службени гласник“ Милоша Лукића, због објављивања закона који су проглашени на основу Устава Српске.

Предсједник Републике Српске и в.д. директора „Службеног гласника“ у обављању својих дужности поступали су у складу са Уставом Републике Српске и Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске, пише у одлуци која је усвојена у Народној скупштини на приједлог клубова посланика СНСД-а, НПС-ДНС-а, ДЕМОС-СПС-а, СП-а и УС.

У одлуци је наведено да се одбацују и не прихватају све радње које су у овом поступку спровели Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, као неуставне, незаконите и супротне међународном праву.

„Пресуда донесена у овом предмету не производи било какве правне посљедице, а из разлога што је заснована на противправном д‌јеловању њемачког држављанина Кристијана Шмита“, пише у одлуци.

Народна скупштина одбацује све радње, поступке, одлуке, као и све други акте Шмита који није именован за високог представника за БиХ у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума, и то по два основа.

„Република Српска као страна потписница Анекса 10, актом Народне скупштине од 10. марта 2021. године је одбила постављење било ког новог високог представника након оставке Валентина Инцка. Савјет безбједности УН је одбио потврдити Шмита као високог представника кога је на приједлог Њемачке наводно именовала група амбасадора неколико земаља који су акредитовани у Сарајеву, који су тиме мијешајући се у унутрашња питања БиХ као земље домаћина, грубо прекршили Бечку конвенцију о дипломатским односима“, наведено је у овом документу.

У складу са овим, поступање по основу аката субјекта који није легално изабран за високог представника за БиХ, који нема никаква овлашћења по основу међународног права, проптивправно је, те су сва његова писмена, ништава и правно необавезујућа за било кога, пише у одлуци.

„Високи представник, као странац и појединац, и као пуномоћник и помагач страна потписница, Анексом 10 Дејтонског споразума није добио извршна овлашћења, а поготово није добио законодавна овлашћења, јер би то било у супротности са чланом 1.2. Устава БиХ по коме је `БиХ демократска држава која функционише у складу с владавином права и има слободне и демократске изборе`“, истакнуто је у одлуци Народне скупштине.

У тачки шест одлуке је наведено да ће Република Српска, досљедно поштујући члан 3.3 Анекса четири Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, по којој ће се „ентитети и сви њихови дијелови у потпуности придржавати Устава БиХ, који има предност над оним одредбама закона БиХ, као и устава и закона ентитета које нису у складу с њим“, донијети закон којим ће ограничити било какво д‌јеловање и поступање Високог судског и тужилачког савјета БиХ, Тужилаштва БиХ, Суда БиХ, Агенције за истраге и заштиту, као вануставних институција на подручју Републике Српске.

„Устав БиХ није установио надлежност нивоа БиХ за полицијске послове, па тиме Сипа као оружана снага изван надлежности Републике Српске, настала интервенцијама страних представника, подлијеже одредби члана 5.5. Устава БиХ по којој `ниједан ентитет не смије пријетити или користити силу против другог ентитета, а оружане снаге једног ентитета ни под којим околностима не смију улазити или се задржавати на подручју другог ентитета без сагласности владе овог другог ентитета и Предсједништва БиХ`“, пише у одлуци.

Народна скупштина је задужила Владу Српске да обезбиједи материјално-техничке услове за преузимање у институције Републике Српске лица запослених у институцијама из тачке шест ове одлуке.

„До доношења закона којим се регулише рад вануставних институција БиХ и пратећих прописа, забрањује се д‌јеловање ових институција на територији Републике Српске“, пише у одлуци народних посланика.

У одлуци се наводи да Република Српска позива Федерацију БиХ, као другу страну потписницу Анекса четири, да се у року од 30 дана изјасни о враћању на досљедну примјену Устава БиХ као међународног уговора, а Република Српска ће се у истом року изјаснити о одговору Федерације БиХ.

„У случају да се Федерација БиХ не изјасни о досљедној примјени Анекса четири Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, Република Српска ће, као страна уговорница, предузети кораке у складу са Бечком конвенцијом о праву међународних уговора и другим актима међународног права“, наведено је у овом документу.

Према скупштинској одлуци, обавезују се сви органи и институције Републике Српске као и сви представници Републике Српске у органима на нивоу институција БиХ на стриктно поштовање ове одлуке.

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић закључио је посебну сједницу и најавио телефонску сједницу Колегијума Скупштине.

(www.palelive.com / Срна)