Огласи
ЗВОРНИК – Његова светост патријарх српски Порфирије служиће 20. септембра у Храму Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику доксологију, а наредног дана, на празник Мале Госпојине, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице, гђе ће обавити и чин великог освештања Саборног храма.
Његова светост биће први патријарх који ће, након пуних 90 година, служити Свету архијерејску литургију у Зворнику, што ће изазвати још веће интересовање вјерника да дочекају свог патријарха и присуствују служби.
ДВА ВИЈЕКА ХРАМА РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Храм Рођења Светог Јована Претече и Крститеља, у којем ће Његова светост служити доксологију, имао је бурну историју од свог настанка.
Ове године Храм обиљежава 200 година постојања, а на њему се налазе звона која је 1927. године поклонио краљ Александар Први Карађорђевић.
У овом храму, према цркврним подацима, служили су Свети Владика Николај, Свети Петар Зимоњић митрополит Дабробосански, патријарх српски Варнава и други црквени великодостојници.
Храм Рођења Светог Јована Претече и Крститеља најстарија је парохијска црква у Епархији зворничко-тузланској коју је освештао 1823. године митрополит Гаврило, када је и служена прва служба на славу храма Ивањдан.
Према црквеним изворима, за вријеме Османског царства, у ферману из 1833. године наведено је да је Храм под великим наметима, да би у другом ферману од 1866. стајало да је одобрено да се црква прошири, али због тадашњих историјских прилика и опадања турске моћи то није реализовано.
Аустроугарске власти су доласком на ове просторе поскидале све металне дијелове, посебно бакарне, са свих црквених објеката, а око 1916. године и звона са Храма Рођења Светог Јована Крститеља и одвезле их у аустроугарске ливнице, гђе су претопљени и од њих направљена муниција која је убијала српски народ.
Након пада Аустроугарске, звоно које је звонило на овом храму било је посуђено од лозничке цркве и постављено на дрвене носаче, позивајући вјернике на службу све до 1927. године, када су стигла краљева звона која и сада служе.
Зворник, односно овај храм, тада катедрални /саборни/, био је сједиште Митрополије, те сједиште Епархије зворничко-тузланске до 1852. године, одакле се исте године пребацује у Тузлу, али номинално остаје катедрални храм све до 1872.
Свештеник Храма Рођења Светог Јована Крститеља Милош Зекановић каже да је на овом мјесту већ 1766. године постојала црква, на чијим је темељима касније саграђена постојећа.
„Имамо писане изворе како је страдала црква која је раније била на овом мјесту“, наводи Зекановић и додаје да постоје писани трагови из 1807. године о постојању цркве, што ће све бити обзнањено у монографији која је у припреми за јубилеј поводом два вијека постојања овог храма.
У Храму Рођења Светог Јована Крститеља налазе се честице моштију Светог Јована Крститеља и Светог Сисоја Великог, заштитника ђеце, те икона Тројеручица, која је добијена са Свете Горе, као и копија појаса Мајке Божије из манастира Ватопед
/гђе је боравио Свети Сава са својим оцем Симеоном/, као и многе друге светиње које су сачуване кроз историју.
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Градња Саборног храма Рођења Пресвете Бгородице, у којем ће патријарх српски Порфирије служити Свету архијерејску литургију на Малу Госпојину, почела је 2008. године, када је тадашњи епископ зворничко-тузлански Василије освештао Часни крст и земљиште.
Након освештања, владика Василије је тада рекао да је Зворник град древне митрополије српских владика који одавно вапи за једном великом богомољом послије страдања и голготе коју је Српска православна црква доживјела када је на Ђурђевом граду огромни саборни храм Митрополије зворничке срушило Османско царство.
Грађевински радови на овом храму су завршени, док је фрескописање у току.
Саборни храм има два монументална зворника чија висина са крстовима износи по 54 метра, као и пет купола, од којих је централна висока 35 метара, док је дужина храма са олтаром 21, а ширина 19 метара.
ЦРКВА НА ЂУРЂЕВОМ ГРАДУ – КОПИЈА ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ НА ЛОВЋЕНУ
Осим ова два храма, треба нешто рећи и о цркви на Ђурђевом граду посвећеној Светој Петки Трнови, заштитници града Зворника, као и о несвакидашњој судбини цркве посвећене Светом првомученику и архиђакону Стефану, која је изграђена у зворничком насељу Дивич, а потом премјештена на Млађевац.
Црква на Ђурђевом граду грађена је од 1996. до 2000. године и представља копију Његошеве капеле на Ловћену.
Идеју за градњу ове цркве дао је старјешина Соколског друштва „Српски соко“ из Зворника Мојсије Симовић Секуловић.
Ова црква је у свом битисању 19 пута скрнављена од непознатих починилаца. Разбијано је све – од прозора, икона, Часног крста, бетонских стубова, па чак је уништавана и ограда око цркве, а све у намјери, како су тада свештеници процјењивали, да се црква уклони са мјеста гђе је подигнута.
Након сваког скрнављења је обнављана.
ИЗМЈЕШТЕНА ЦРКВА ИЗ ДИВИЧА
Посебно неповољну судбину имала је црква посвећена Светом великомученику и архиђакону Стефану коју су на темељима џамије на Дивичу изградили Срби избјегли из Жељаве код Бановића током Одбрамбено-отаџбинског рата.
Градња ове цркве започета је 1996. године, након што је земљиште додијељено Српској православној цркви.
Исламска заједница је тражила да се црква, уз посредовање међународне заједнице и тадашњих домаћих власти, измјести из Дивича, док је истовремено водила спор пред Домом за људска права о измјештању цркве.
Дом за људска права одлучио је 2001. године да се црква не руши јер се народ навикао на ову богомољу, те да општина Зворник обезбиједи одговарајућу локацију за градњу џамије, и то што ближе мјесту раније локације на којој се налазила.
Ипак, одлука Дома за људска права није уважена, па је у априлу 2008. године потписан уговор о измјештању цркве са Дивича на нову локацију Млађевац, уз обавезу да Исламска заједница обезбиједи 387.000 КМ за измјештање цркве.
Скупштина општине Зворник је 24. фебруара 2009. године донијела одлуку о поништењу одлуке из 1996. о дођели земљишта Српској православној цркви и тиме вратила земљиште Исламској заједници на којем је сагађена џамија.
У марту 2009. године почела је демонтажа цркве на Дивичу, након чега је саграђена на Млађевцу и сада служи вјерујућем народу.
Овај текст је подсјећање на дио историје зворничких светиња, од којих ће у њих двије Његова светост патријарх српски Порфирије ускоро служити Свету архијерејску литургију и обавити чин великог освештања Саборног храма.
(www.palelive.com / Срна)
