Pećina Podlipe u sokolačkom selu Kadića Brdo najznačajnije praistorijsko nalazište na Balkanu

SOKOLAC – Na lokalitetu Podlipe u selu Kadića Brdo kod Knežine, od 20.avgusta je počelo tronedjeljno istraživanje pećine za koju eminentni stručnjaci tvrde da predstavlja arheološko geonasljeđe i prirodno dobro prve kategorije.

Riječ je o potkapinskom obliku karstnog reljefa sa dva uža otvora povezana kanalom u kome su ovog ljeta pronađeni materijalni artefakti koji ukazuju da je pračovjek prostor Kadića Brda naseljavao i prije 40.000 godina.

Objekat se nalazi u podnožju krečnjačke grede nedaleko od obale najvećeg vodotoka u kraju, rijeke Bioštice i šumom obrasle kote nadmorske visine iznad 850 metara, što je od nastarijih vremena predstavljalo dobro stanište za pračovjeka koji je u pećini mogao da se skriva, a na obližnoj rijeci pije vodu i lovi životinje. Pećina Podlipe ima izuzetan naučni značaj i po tome što u sebi sadrži artefakte pomoću koji naučnici mogu dobiti odgovore na nekoliko ključnih pitanja u istoriji razvoja čovječanstva. S toga će istraživanje ovog lokaliteta biti nastavljno i narednih godina uz uključivanje međunarodne ekipe arheologa, tako da će ova pećina biti nominovana kao objekat geonasljeđa balkanskog značaja. I ranija istraživanja na ovom lokalitetu; 1987, 1988 i 1991. godine su pokazala da je pračovjek u dugom vremenskom periodu iza sebe ostavio raznovrsnu materijalnu kulturu.

Opština Sokolac je stavila pod zaštitu pećinu Podlipe kao spomenik prirode , nakon što je Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa izradio Stručnu osnovu za za to. Uz finansijsku pomoć lokalne uprave Sokolac, istraživanje ovog lokaliteta će trajati do. 6.septembra ove godine,a potom biti nastavljneo po fazama.

Pećina Podlipe je osobena i po crtežu dimenzija 100 x 70 cm, za koji se vjerovalo da potiče iz paleolita, ali najnoviji nalazi grupe arheologa i studenata iz Sarajeva i Beograda uz nekoliko hiljada artefakata upućuju na daleko dublje razdoblje u istoriji čovječanstva.

– Veoma sam srećan što imam priliku da radim ovdje zahvaljujući angažovanju kolege Aleksandra Jašarevića, kustosa Regionalnog muzeja u Doboju, koji je organizovao ovu saradnju, zahvaljujući finansijskoj podršci od strane opštine Sokolac, u kojoj imaju u vidu značaj ovog programa. To je veoma značajan lokalitet koji je iskopavan pre više od 25 godina i sadrži ostatke iz najranijih etapa ljudske historije.Tu imamo ostatke koji su stariji od 40.000 godina. Te alatke su pravili neandertalci. Oni su takođe ovdje mogli da love mnoge životinje na čije ćemo kosti verovatno da naiđemo, ali mi u ovom momentu istražujemo slojeve koji su stari između 35.000 – 15.000 godina i koji pripadaju tkz. kulturama orinjasijen, gravetijen, a čiji su nosici anatomski moderni ljudi, dakle ljudi kao i mi. Ovo je nalazište izuzetno bogato i značajno, ne samo za arheologiju regiona već i za evropsku arheologiju tako da je zaista sjajno što smo mi naizad ovde počeli da radimo, rekao je za emisiju „Ljudi i događaji“ Info radija Sokolac, prof. dr Dušan Mihailović, Odjeljenja za arheologiju Filozovskog fakulteta, Univerziteta Beograd.

Ko sve učestvuje u ovogodišnjem istraživanju pećine Podlipe i hoćete li nastaviti rad i naredne godine ?

Mihailović – U istraživanjima učestvuje ekipa studenata sa Univerziteta Sarajevo, sa fakulteta iz Republike Srpske i Srbije, tako da je ovo zaista pravi primer saradnje između dve zemlje, između ljudi koji se dobro razumeju i nadam se da ćemo na taj način doprineti unapređenju arheologije ovog područja i da je ovo samo početak našeg rada, jer ćemo narednih godina još sve to unaprediti. Naravno, da ćemo nastaviti i naredne godine, jer imamo sjajne rezultate na samom početku ovog projekta. Sledeće godine imaćemo veću međunarodnu ekipu. Uspostavićemo saradnju sa kolegama iz SAD najverovatnije, ali i iz mnogih drugih zemalja upravo zbog toga što je ovo nalazište važno za svetsku nauku, a važno je zbog toga što daje odgovor na mnoga pitanja. Znači, mi ćemo moći da doprinesemo razrešenju uzroka koji su doveli do izumirabnja neandertalca, moći ćemo da pojasnimo, tako da kažem, dolazak prvih modernih ljudi na Balkan znači Homosapiens sapiensa. Verovatno ćemo moći da odgovorimo i na pitanje; zašto su prvi moderni ljudi – Homo sapiens sapiens počeli da stvaraju umetnost. To je veoma važna stvar jer neandertalci nisu imali umetnost, tako da su to veoma važna pitanje za istoriju čovečanstva i za njenu rekonstrukciju. I upravo zbog toga eto, krenuli smo s mali sredstvima i malom ekipom i nadam se da ćemo imati sjajne rezultate koji će odjeknuti u svetskoj javnosti i da ćemo doprineti razrešenju tih krupnih pitanja.

Na samom ulazu u pećinu Podlipe postiji crtež, za koji su raniji istraživači osamdesetih godina, tvrdili da potiče iz doba paleolita. Šta vi kažete i šta ustvari znači taj crtež ?

Mihailović – Starost tog crteža još uvek nije sigurno određena. Postoji mogućnost da on potiče iz paleolita i da pripada toj mediteranskoj umetnosti koja datira iz perioda gravetijen -epigravetijen. Otprilike tom periodu pripadaju i gravure iz Badnja. Međutim da bi se starost tih crteža precizno ustanovila neophodne su analize na ekspertskom novu. Znači eksperti za tu oblast treba da dođu i da provere same crteže, da ih analiziraju, da sagledaju kontekst u kome se oni javljaju. Imamo dobru saradnju sa stručnjacima sa Univerziteta Kantabrija u Španiji, koji se upravo bave paleolitskom umetonošću. Mi ćemo njih pozvati sledeće godine kako bi precizno ustanovili starost i tehniku izrade. To je jedna specijalistička disciplina i meni bi bilo izuzetno drago ako se te pretpostavke potvrde. Međutim ,nezavisno od tog crteža, ono što je čini mi se i bitnije od toga je činjenica da je ovo nalazište možda i najbogatije u Bosni i Hercegovini, da sadrži najpotpunije i najbogatije ostatke iz najranijeg perioda ljudske prošlosti i da samim tim zaslužuje da bude uvršteno u spomenike kulture prve kategorije.

Značaj ovog arheološkog lokaliteta je u tome što se u ostacima koje pronalazi ekipa istraživača može „čitati“ više etapa u ranom razvoju čovječanstva ?

Mihailović – Da, više etapa u razvoju čovečanstva što podrazumeva biloški razvoj. Nadamo se da ćemo pronaći neke ljudske ostatke, pa da ćemo moći bolje da sagledamo evoluciju čoveka. Definitivno sadrži brojne artefakte koji svedoče o istoriji kulture. Sadrži i te gravure koje možda predstavljaju početak istorije umetnosti i brojne ostatke o načinu života; o njihovom lovu, o životu u staništima i o njihoj društvenoj organizaciji. U tim slojevima takođe sačuvala se i paleoekološka građa koja omogućava rekonstrukciju klime i ekologije u tim davnim vremenima, tako da ćemo mi moći da viidmo kakva je bila klima i vegetacija ovde, koje su životinje ovde živele pre 40.000 godina. Kakve su bile klimatske promene, kako su se te zajednice kretale, kada su dolazile, jer ovo je ipak Glasinačka visoravan; da li su ovo područje posećivali u glacijalima ili interglacijalima. Dakle, cjelokupnu klimu i ekologiju ovog područja moći ćemo da rekonstruišemo, demografska kretanja, evoluciju čoveka, razvoj materijalne kulture i da sve to sagledamo u nekom širem kontekstu arheologije Balkana i Evrope, i da na taj način doprinesemo razrešenju možda ključnih pitanja u ranoj praistoriji ovog dela sveta.

Pećina Podlipe se nalazi u podnožju krečnjačke grede, podkapinskog je oblika i u blizini rijeke Bioštice, gdje je pračovjek mogao da se skolini od nevremena od opasnih životinja, ali i da lovom obezbijedi sebi hranu. Šta govori sam njen položaj?

Mihailović – Pećina pruža idealne uslove za naseljevanje; nalazi se blizu reke, predstavlja lep zaklon, a najbitniji faktor koji je uticao na broj artefakata koje mi nalazimo u pećini ovih dana je činjenica da se tu javlja sekundarno ležište mineralnih sirovina koje su oni koristili za pravljenje alatki. Dakle, oni su od tog rožnaca od tog tkzv.radiolarita koji se javlja u krečnjačkim stenama unutrašnjih Dinarida, od minerala silicijum dioksida su pravili kremene alatke . Tog minerala ima u izobilju, tako da ovde imamo čitave radionice, gdje su oni pravili to njihovo oruđe i mi smo našli na hiljade i hiljade artefakata što je veoma retka pojava. Vi u mnogim drugim zemljama imate pet, deset do dvadeset artefakata, a ovde smo samo prvog dana dok smo čistili teren našli 1.800. Znači ovo je jedno izuzetno bogato nalazište, koje je samim tim omogućava sjajan uvid u tu ranu kulturu i tehnologiju, kongnitivne sposobnosti tih ljudi, njihovu mobilnost i sve ostalo.

Hoće li biti potrebno da taj lokalitet bude dodatno zaštićen, da ne bi bili oštećeni svi ti segmenti do kojih ste došli ovog ljeta i da bi mogli bez problema nastaviti naredna istraživanja ?

Mihailović – Sama istraživanja doprinose zaštiti, odnosno evaulaciji kulturnog dobra. Mi ćemo istražiti jedan deo nalazišta, drugi deo nalašita će biti zaštićen na način koji to odredi nadležni Zavod za zaštitu spomenika, ali u svakom slučaju čitava situacija biće pod kontrolom, jer ako se nalazište ne istraži do kraja i ne uredi na adekvatan način ono vremenom propada. Dovoljno je da se tu razvije vegetacija koja će da pusti korenje koje će da probije te slojeve ili da to stanište nasele životinje koje će takođe da poremete te slojeve i da sav naš posao bude uzaludan. Veoma je bitno da mi uradimo naš deo posla i da se posle toga čitav lokalitet zaštiti na adekvatan način.

Kako to, da je jedno ovakvo nalazište od posebnog značaja, dugo bilo zapostavljeno ?

Mihailović – Na čitavom ovom području BiH sticajem niza okolnosti, zbog ratnih prilika i svega ostalog, godinama arheologija tavori i stagnira, zato se nisu pojavili stručnjaci za paleolit, nisu se formirali, nisu počeli da rade tako da zapravo ovo nije imao ko da istražuje. To je ono što je problem. Ovo je sada jedna izuzetna prilika da se formiraju stručnjaci, da nauče ovdje, da učestvuju u svemu ovome i da tu metodologiju istraživanja savladaju i kasnije nastave da istražuju prostor Republike Srpske i Bosne i Hercegovine u celini. Oni istovremeno treba da se priključe tim svetskim naučnim tokovima i s toga je veoma bitno da mi s tim krenemo, jer ima mnogo zainteresovanih ljudi koji su spremni da veliku energiju u to ulože i da savladaju taj interdisciplinarni pristup u proučavanju, a mi ćemo se potruditi da već sledće godine dovedemo ovde svetske stručnjake koji će moći da im pokažu kako se šta radi i imati priku da to sami nastave. Upravo taj novi stručnjak za paleolit treba da pokrene celu stavar. Znači mi možemo samo da iniciramo, ali u najkraćem roku na ovim prostorima mora da se zaposli neko ko bi se ovim ozbiljno bavio. To je vrlo bitno. Vi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini imate mnogo potencijala, ali nema ko da radi, tako da ovaj spomenik pokazuje da mora neko da brine o ovakvim nalazištima. Sramota je da nema niko ko će da se bavi paleolitom. U svim susjednim zemljama neko to radi , a ovdje nema nikoga i to mora da se prekine.

Ranija arheološka istraživanja lokaliteta Kadića Brdo su pokazala, a ovo započeto posebno, da je pračovjek veoma rano naseljavao ovo područje u različitim periodima, a evo danas na širem prostoru sela živi veoma malo ljudi. Šta možete poručiti mještanima i kolegama koji prate slična istraživanja nakon što ste ovih dana boravili na širem području Glasinačke visoravni poznate po arheološkim nalaziština još iz vremena Austrougarske vladavine na ovom području ?

Mihailović – Postoje dve dimenzije čitave stvari; s jedne strane , svi treba da čuvamo ostatke prošlosti koji svedoče o nekom kontinuitetu života na našem tlu. S druge strane, ovakva nalazišta mogu znatno da doprinesu kulturnom i društvenom razvoju čitavog područja; mogu da podstaknu turizam, da privuku međunarodne projekte kroz koje će početi dolaziti radoznali stranci i studenti iz svih delova Balkana. Naravno to bi oživelo ove prostore kroz društvenu povezanost, obrazovanje, razvoj turizma i uslužnih delatnosti. Treba imati na umu da mnogi delovi Evrope upravo profitiraju od tog kulturnog turizma. Ne vidim zašto upravo ovde takav kulturni turizam ne bi našao svoje mesto u razvoju i dobio na značaju, jer je to jedna od komparativnih prednosti ovog područja. Ovakvi spomenici kulture mogu da pomognu da se oživi sredina i obogate svi vidovi kulturnog i društvenog života, kroz komunikaciju sa susjednim zemljama , pa čak i poveže sa univerzitetima u celoj Evropi. Pomalo je i apsurdno da su praistorijski ljudi naseljavali ovo područje, a danas je raseljeno i nerazvijeno. Meni je drago što sada prvi put radim u Republici Srpskoj. Mi smo pokrenuli više projekata u Srbiji, sarađujemo na projektima u Crnoj Gori i sada smo počeli da sarađujemo i sa kolegom Jašarevićem ovde u Bosni i Hercegovini i posebno mi je drago što mi ovde imamo studente iz svih delova centralnog Balkana koji se ovde medjusobno druže i razmenjuju iskustva.

Bili ste predsjednik Srpskog arheološkog društva godinama, pa mogu da vas pitam; gdje je danas mjesto arheologiji u Srbiji i zemljama u okruženju. Ima li ova grana nauke dovoljnu podršku države i zajednice ?

Mihailović – Postoji neka podrška; mi možemo da radimo, međutim smo još uvijek daleko od nekih standarda koje želimo da dostignemo, tako da mi moramo da težimo unapređenju nauke i da se trudimo da društvo i država što bolje shvate našu misiju. Naša uloga je ne samo zaštita kulturne baštine nego i razvoj kulturnog turizma, obrazovanja, unapređenje kulturne svesti i promocija kulturne baštine među ljudima. Naša misija je veoma značajna, ali to moraju da shvate i ljudi iz vlasti i da podrže te naše aktivnosti. To se ne može posmatrati s aspekta kratkoročne finansijske koristi. Rezultati našeg rada dolaze kasnije i dugotrajno mogu posticati razvoj zajednice.

(www.palelive.com / Opština Sokolac)