Пензионер Неђо Вукосављевић вријеме попуњава израдом икона

ХАН ПИЈЕСАК – Пензионер Неђо Вукосављевић посљедњих година брине о болесној мајци у селу Мало Поље код Хан Пијеска и слободно вријеме попуњава израдом икона дуборезом на дрвету и поклања их члановима породице и ближој родбини.

Вратио се из Београда, гд‌је је провео радни вијек као полицијски службеник Министарства унутрашњих послова Србије и већ неколико година у родном селу брине о осамдесетшестогодишњој мајци Драгици, која се разбољела након што је у вријеме пандемије вируса корона остала без сина и кћерке.

Тако је обавеза да буде уз ожалошћену мајку остала на Неђи, који је шароликост живота у велегарду замијенио дуборезом на дрвеној плочи јавора, од које настају и настајаће, прича он за Срну, ако Бог да, и даље иконе које су до сада биле само поклон за најближе.

Неђо не размишља о продаји, јер није ни почео да резбари због тога, али му је, признаје, „пуно срце што је оживио таленат из д‌јетињства да запажа лијепе предмете и што је нашао свој стваралачки мир“.

Након завршене гимназије на Хан Пијеску, Вукосављевића пут води у Београд, гд‌је у турбулентна времена службује при одумирању једне и настанку друге државе, те одлазак у пензију 2015. године доживљава као почетак слободног времена у коме би се могао бавити неким лијепим радом, без стреса и трзавица.

Размишљајући чиме би могао испунити дане у селу са свега двадесетак сталних становника, Неђо се присјетио некадашње д‌јечачке жеље да се опроба у дуборезу.

„Када је наш комшија Божо Дрљић, који се успјешно бавио израдом сватовских плоски и лијепих кућних предмета од дрвета, мојим родитељима поклонио чивилук, његови украси су у мени као тринаестогодишњем д‌јечаку покренули посебну жељу да се опробам у том раду“, прича Неђо.

Тако је припремио дрво и све ножиће из куће, те направио сличан чивилук који и дан-данас стоји у његовој сеоској кући у Малом Пољу.

Неђо се по одласку у пензију присјетио тих д‌јечачких вјештина и одлучио да пензионерске дане попуни управо тим радом, дуборезом на јавору у његовом завичају познатом као најповољнијем и најљепшем дрвету за обликовање.

За почетак је за цртање на дрвеној плочи користио слике светаца са календара и тако је посао кренуо од најтеже за рад – иконе Светог Јована, који је и крсна слава и заштитник његове породице, у нади да ће и Божија воља бити да то уради како треба.

„Стигле су и прве похвале, међу којима је благослов свештеника са Хан Пијеска и посао је почео лагано, али баш добро, како сам и пожелио“, истакао је Вукосављевић.

Услиједила је потом израда иконе Мајке Божије и Исуса Христа, те икона Свете Петке, којој је посвећена и црква на Чукаричкој падини у Београду, гд‌је живи са породицом, а потом и икона Светог Николе за његову супругу и тако редом.

Неђо са поносом истиче да ускоро завршава своју омиљену икону Белог анђела, којој се посебно диви.

Вукосављевић је до сада радио само иконе и украсио дуборезом неколико ловачких трофеја, али је недавно почео и да слика темпером на платну, што му каже, представља одмор за очи од напорног рада око дубореза, који захтијева јаку концентрацију.

Мало Поље, некадашње велико село са основном школом, удаљено од Хан Пијеска десетак километара, данас се, као и већина других у Републици Српској, свело на двадесетак сталних становника на пространој планинској висоравни на око 1.000 метара надморске висине. Посљедњих неколико година оживљава изградњом викендица, што даје наду да ће мјештани имати више прилике за попуњавање дана комшијским разговорима којих је данас све мање.

(www.palelive.com / Срна)