
Свачија се историја пише, српска пјева и ничија више, рекао је вечерас у Мокром петнаестогодишњи глуслар из Источног Старог Града Радош Пљеванчић који је наступио на гусларској вечери поводом Васкрса.
Радош је испричао да гусле свира већ четири године и да је љубав према том инструменту и музици наслиједио од дједа.
Осим што свира и пјева уз гусле, он их и израђује.
„Гусле које смо имали у кући ниси биле најбоље за пјевање и тако сам дошао на идеју да их почнем и производити. Неке гусле које направим и продам. Има много људи који их траже и то ме радује, јер један древни инструмент неће бити искоријењен“, рекао је Радош.
Он је истакао да највише воли да пјева стари неримовани десетерац.
„То су најбоље пјесме и из њих се може извући нека поука“, рекао је Радош.
Он је навео да је веома добро прихваћен међу вршњацима и да сматра да је кућно васпитање највише заслужно да се омладина окрене правим вриједностима.
„Кад кажеш да си гуслар, обично ти је мјесто у врху софре“, каже Радош.
Организатор манифестације, која је одржана у сали Основне школе „Мокро“, је Гусларско удружење и школа „Свети Петар Дабробосански“ са Пала.
Предсједник Удружења Зоран Голубовић рекао је да нема бољег начина да се прослави најрадоснији хришћански празник него уз гусле.
„Акценат је на школи гусала, јер млађе генарације треба да остану носиоци тог дијела културе српског народа“, истакао је Голубовић и додао да школу похађа дванаесторо младих.
Осим гуслара, у програму су учествовали професор соло пјевања Ивана Грујић и КУД „Романијска врела“ из Мокрог.
(www.palelive.com / Срна)