
ВИШЕГРАД – У Вишеграду ће од данас низом културних догађаја бити обиљежено 50 година од смрти нобеловца Иве Андрића.
Програм обиљежавања почиње у 19.00 часова у Културном центру предавањем о Андрићу и концертом духовне музике студената Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.
Андрићев институт ће сутра у 13.00 часова приредити изложбу „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“, аутора Гордане Станчић, Славка Гарића, Горице Ћећез и Жељке Остојић.
Архивска грађа кориштена приликом припреме изложбе прикупљана је из Задужбине Иве Андрића, Музеја града Београда, Архива Српске академије наука и уметности, Архива БиХ, али и установа у Вишеграду, и то Културног центра „Иво Андрић“, Народне библиотеке „Иво Андрић“, Средњошколског центра „Иво Андрић“, Туристичке организације и Архива општине.
Један од кључних сарадника на реализацији изложбе је Дивна Васић, професор српске књижевности у пензији и дугогодишњи проучавалац Андрићевог лика и дјела.
Такође, сутра ће и у 19.00 часова у Културном центру биће представљен други дио књиге „Благоје Јововић – српски херој у вучјој јазбини“ аутора Марије Јововић, кћерке Благоја Јововића који је остао упамћен као човјек који је извршио атентат на усташког поглавника Анту Павелића.
Изложба слика Удружења грађана „Арт симпозијум Јахорина“ биће отворена у петак, 14. марта, у Градској галерији Вишеград у 19.00 часова.
Ученици и професори Средњошколског центра „Иво Андрић“ положиће цвијеће на Андрићеве споменике, поводом годишњице његове смрти.
Обиљежавање 50 година од смрти нобеловца организују Народна библиотека „Иво Андрић“, Културни центар „Иво Андрић“, Градска галерија и Андрићев институт.
Српски режисер Емир Кустурица је у част нобеловца у Андрићграду изградио Андрићев институт, Градску кућу и друге објекте по узору на грађевине из доба средњовјековне историје и времена аустроугарске владавине.
Велики српски књижевник и нобеловац Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године.
Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године за „епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.
У својим дјелима углавном се бавио описивањем живота у БиХ за вријеме отоманске власти.
Андрић је у младости био припадник напредног покрета „Млада Босна“ и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.
У аустријском Грацу дипломирао је и докторирао, а вријеме између два свјетска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.
Био је члан Српске академије наука и уметности. Његова најпознатија дјела су „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“, „Госпођица“ и „Јелена, жена које нема“.
Андрић је преминуо 13. марта 1975. године у Београду.
(www.palelive.com / Срна)