Огласи
РОГАТИЦА – Регионална пољопривредна изложба и сајам у Рогатици били су данас позорница за бројне произвођаче који су представили плодове свог рада – сточарског и ратарског, али и рукотворине и домаће производе, а како истичу, потрошачи цијене њихов уложени труд и препознају квалитет.
Међу излагачима је био и Славко Пурковић из села Сочице код Рогатице, који је изјавио Срни да је већ двије деценије у самом врху по узгоју оваца и желио би, како каже, да га млађе снаге достигну и престигну у овој производњи.
Он је рекао да није љубитељ исхране грла концентрованом храном, па се његова стада крећу од шуме Солима, до пашњака на дијелу Госине и по приватним имањима, а дохрањује их житарицама, због чега јагњад из његове штале имају редовне купце и добре платише, посебно у посљедњих шест година.
Пурковић се, као и свих претходних година, нада једној од награда за колекцију оваца и колекцију двизица са овновима.
Пољопривредник из рогатичког села Лијеска Драгомир Џида са својом вишечланом породицом бави се производњом сјеменског и меркантилног кромпира, али и узгојем стоке.
„Од маркантилног кромпира производимо познате сорте `карера`, `дезире`, `арнову`„ `агрију` и `кенебек`, а од сјеменског ту су `агрија`, `маргарита`, `аризона`, `дезире`, `бернин`, `џели`, `марабел` и `рикардо`. Ове године смо веома задовољни приносом и квалитетом кромпира“, рекао је Џида.
На његовом имању меркантилним кромпиром је засијано 11 хектара, а сјеменским 14 хектара, те се нада укупном приносу од 600 до 700 тона.
„За продају не бринем јер је већ готово 40 одсто у старту уговорене продаје, по откупној цијени од 1,30 до 1,50 КМ“, навео је Џида, који је на штанду фирме „Агроплод“ изложио и три златне медаље са ранијих сајмова и вјерује да ће и овај пут бити носилац неког од признања.
Осамдесетшестогодишњи Милован Перишић из рогатичког села Ћемановићи изложио је сувенире, украсне и кућне предмете израђене искључиво од дрвета, а како је рекао, најчешће продаје дрвене столичице и пољопривредни алат од дрвета.
„Мало је данас оних који користе мале дрвене виле, грабље, кашике, вретено и кољенику, оклагије, па је слаба и прођа јер млади нараштаји ни не знају за шта све ово може да служи“, рекао је Перишић.
Узгајивач алпских коза Спасоје Чамур већ девет година са ове манифестације понесе прву награду, за козе музаре и козе јарице, па се нада да ће са синовима и ове године из Рогатице отићи са наградом за уложени труд у узгоју око 120 грла.
„Узгојем коза се бавим од 2000. године у селу Тврдимићи, општина Источно Ново Сарајево, на надморској висини од 1.000 до 1.200 метара слободним испустом што гарантује здраво млијеко, сирутку и сир, што се највише тражи“, навео је Чамур.
Према његовим ријечима, литар сировог млијека је пет КМ, килограм козијег сира је 25 КМ, а има редовне купце, јер су се, каже, квалитетом производа већ доказали.
Драгана Станишић са Хан Пијеска излагала је млади и зрели скоруп-кајмак и нашла је купце за свој производ, иако је цијена једног килограма 30 КМ.
„Мислим да је ово реална цијена нашег кајмака, јер за његову производњу треба доста квалитетног млијека од здравих грла, треба и дрва за ложење да би се разливено млијеко задимило и добило тај специфичан мирис“, истакла је Станишићева.
Станишићева се производњом кајмака бави 10 година, а посао је научила и наслиједила од мајке, након што је због ратних дешавања избјегла из Кладња, гдје је раније живјела и радила.
Она је истакла да је задовољна што су произвођачи скоруп-кајмака основали удружење посредством којег је путовала у друге крајеве и освајала награде за свој кајмак, који произведе на газдинству са 13 музних грла у ханпијесачком Викенд-насељу.
На једном од штандова Рогатицу је представило Удружење жена „Рогатица“, чије су чланице изложиле рукотворине и домаће производе, те привукле велики број посјетилаца да дегустирају традиционалну храну овог краја.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић отворио је данас у Рогатици Регионалну пољопривредну изложбу и сајам на којем пољопривредници Сарајевско-романијске и Горњодринске регије излажу расна грла, скоруп-кајмак, кромпир и друге традиционалне домаће производе.
(www.palelive.com / Срна)
