Право српског народа на јединство језичког и културног простора

БЕОГРАД – Срби имају право на јединство језичког и културног простора, и посебно обавезу да брину и говоре о српском језику и ћирилици на српском језичком простору, истакао је угледни српски лингвиста Срето Танасић и указао да брига о заштити српског писаног насљеђа мора бити подигнута на државни ниво.

„Чињеница да је ћирилица доминантно била у употреби у Републици Српској током рата упућује да дубоко у себи чувамо истину да се слобода брани и језиком, и писмом, и културом. Важност националног писма морамо цијенити и афирмисати и у миру“, изјавио је Танасић Срни.

Он је нагласио да се мора научити и прихватити да је језичка политика веома значајан елемент укупне националне политике и да се она осмишљава и спроводи у доброј сарадњи језичке струке и државе.

„Треба да обезбиједимо статус српском језику са његовим писмом ћирилицом какав имају национални језици у европским државама“, рекао је Танасић.

Он је указао и да школарци у Републици Српској и Србији имају и двоструко мањи број часова српског као националног језика у односу на норму часова националних језика у европским државама.

„Кад уведемо такву норму, моћи ћемо младима квалитетније и успјешније предавати и српски језик и српску књижевност, на прави начин их упознавати о нашем писаном насљеђу којим би се могли поносити и много већи народи. Тад ћемо моћи и да их боље уводимо у свијет српске књижевности. Данас, са овако малим бројем часова ни најспособнији наставници и ђаци не могу да постигну оно што би требало учећи национални језик“, навео је Танасић.

Он је нагласио да Срби коначно морају прекинути дугу традицију самопорицања.

„Нико нас `на европском беспућу` не подсјећа да се у овом питању, бројем часова националног језика, усагласимо са европским државама. Иако нас из Европе често пропитују како усклађујемо законодавство, никако нас не подсјећају да нам је још на снази закон о језику, сасвим неповољан, а који је још из државе коју су рушили, покретали ради тога грађанске ратове и бомбардовали је. Како да тај закон не смета?“, упитао је Танасић.

Он је указао да су, супротно томе, много чинили, чак и посредством чувене Венецијанске комисије, да не буде донесен нови закон о српском језику и ћирилици који би био примјерен новонасталим друштвено-политичким околностима и потребама српског народа.

„Уколико још можемо да се постидимо, има много разлога да се стидимо због лошег статуса српског језика и ћирилице. Међутим, очито нисмо свјесни или свјесно избјегавамо да признамо своју кривицу – колективну и појединачну, и многи би засигурно пожељели да се каже да је огледало криво“, напоменуо је Танасић, који је аутор недавно објављене књиге „Српски језик и ћирилица: огледало српско“.

Он је навео да је потребно стално указивати на важност српског језика и ћирилице за српски национални и културни идентитет, посебно ако се имају у виду отпори са стране.

„Сјетимо се само колики су отпори законском регулисању употребе ћирилице у Србији. Нешто што се другом народу није ни помињало, овд‌је се чинило. Само у вријеме окупација овд‌је се ћирилици судило“, указао је Танасић.

Он је напоменуо и да су у Црној Гори уз подршку са „демократског“ Запада преко ноћи забранили ћирилицу, а српски језик, као убједљиво већински у Црној Гори преименовали у „црногорски“, те изразио увјерење да ће актуелни попис у Црној Гори показати да све то насиље није могло да искоријени српски језик и ћирилицу.

„Рекао бих и то да нам нико не може укинути право на јединство језичког и културног простора, да имамо и право и, посебно, обавезу да бринемо и говоримо о српском језику и ћирилици на српском језичком простору, посебно тамо гд‌је су најугроженији“, рекао је Танасић.

Танасић, који је и предсједник Одбора за стандардизацију српског језика, рекао је да струка одавно упозорава да се српско културно насљеђе отворено и дрско краде и преименује у региону.

„Ти крадљивци понашају се као да је то наше насљеђе алајбегова слама и да се може красти без зазора. А не схватају да је то као Кумова слама и да се не може сакрити траг крадљиваца! Отишло се толико далеко да нас чак неки оштро критикују кад ми указујемо на те крађе, пријети нам се заустављањем на том омиљеном европском путу. Као да ми не знамо да тај пут води тамо одакле нам посљедњих деценија стиже много лошега, па и да тамо затварају очи на те грубе крађе нашега насљеђа, што у ствари значи подршку“, рекао је Танасић.

Према његовим ријечима, ипак је најважније да се српски народ боље и организовано одупре присвајању његовог културног насљеђа.

„То се не може чинити спорадичним реаговањима појединих интелектуалаца и пратећи како се на њих испаљују оптужбе, увреде и неријетко пријетње“, напоменуо је Танасић.

Он је нагласио да се брига о заштити српског писаног насљеђа мора подићи на државни ниво.

„Уосталом, у закону о српском језику и ћирилици који је Србија усвојила 2021. године наведено је да се друштвена брига о језику састоји и у подршци проучавању и афирмацији српског писаног насљеђа и његовој заштити од присвајања и фалсификовања“, навео је Танасић.

Он је истакао да је идентично формулисана таква обавеза и Законом о српском језику и писму који је усвојен 1. јуна 2022. године у Републици Српској.

„Обавеза и Србије и Републике Српске јесте да све учине да се прекине са крађама и преименовањима српске писане баштине. Добро је и потребно је, да их културна јавност и средства информисања на то подсјећају, подржавају, па и опомињу“, поручио је Танасић.

(www.palelive.com / Срна)