Представљена издања Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву

БЕОГРАД – Универзитет у Источном Сарајеву представио је на штанду Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига четири издања свог Института историјских наука, која говоре о различитим периодима 20. вијека, важним, како је речено на промоцији, за разумијевање онога што се српском народу десило од Другог свјетског рата све до данашњих дана.

Представљене су монографије „Српска политичка елита из БиХ и југословенска краљевина 1918-1941“ и „Злочини нацистичких дивизија на простору БиХ у Другом свјетском рату“ Драге Мастиловића, као и „Политички односи у БиХ 1945-1958“ Драженка Ђуровића и „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе /1985-1995/“ Јелене Гускове.

Драга Мастиловић рекао је да књига „Српска политичка елита из БиХ и југословенска краљевина 1918-1941“ говори о периоду у историји Срба који био кључан за оно што се српском народу дешавало у Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година.

Он каже да је 1918. година била „стајна тачка“ српске историје, када се идеал уједињења остварио али не на начин како су генерације Срба очекивале, већ стварањем југословенске државе.

Мастиловић указује да је са ове историјске дистанце јасно да је стварање југословенске државе несумњиво била грешка и наводи да је у књизи која се базира на његовој докторској дисертацији и вишегодишњем истраживању архива, покушао да одговори на питање колика је улога била српске интелектуалне и политичке елите у процесу стварања југословенске државе, јер су многи били инволвирани у њено стварање и томе допринијели.

Књига „Злочини нацистичких дивизија на простору БиХ у Другом свјетском рату“ зборник је докумената Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача из којих недвосмислено произлази, како наводи Мастиловић, да је на простору БиХ од 1941. до 1945. године над српским народом извршен злочин геноцида.

Књига садржи реферате Земаљске комисије о злочинима четири нацистичке дивизије које су, ако се изузму усташе, починиле највише злочина: 7. SS дивизије „Принц Еуген“, састављене од фолксдојчера из региона, 13. SS дивизије „Ханџар“, састављене скоро искључиво од муслимана, 369. Вражје дивизије, састављене од Хрвата враћених са Источног фронта и 118. SS ловачке дивизије.

Испоставило се, како истиче Мастиловић, да је најмање злочина починила 118. ловачка дивизија, која је била састављена искључиво од Нијемаца.

Он наводи да књига садржи и попис жртава из којег се види да више од 90 одсто жртава јесу Срби и закључује да то значи да су и нацистичке дивизије убијале највише Србе.

Књигу „Политички односи у БиХ 1945-1958“ представио је њен аутор Драженко Ђуровић, који истиче да обрађује хронолошки оквир од 1945. године – краја Другог свјетског рата и успоставе новог револуционарног система власти, до 1958. године, када долази до првог покушаја отварања националног питања.

„БиХ одлукама ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а припада мјесто равноправне Федералне јединице у обновљеној југословенској држави и кроз њено конституисање догодиће се прве противрјечности који ће тај простор оптеретити за наредне деценије“, рекао је Ђуровић.

Како наводи Ђуровић, проблем је био тај што је њено темељно начело било да се БиХ изграђује на основама „заједничке борбе“ три народа, а то није одговарало истини, јер је та борба ипак била доминантно српска.

„Из те српске борбе произашла је доминантна заступљеност српског народа у власти, што ће брзо створити проблеме јер ће друга два народа на тим основама отворити питање равноправности народа“, рекао је Ђуровић.

Он је у својој књизи обрадио много тема из тог периода, међу којима и начин рјешавања избјегличког питања и колонизације, гд‌је је обрађивао политички аспект та два питања, дошавши до закључка да је на тај начин дошло до одлива из БиХ око 100.000 Срба.

Виши научни сарадник Историјског института Георгије Вулић представио је књигу „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе /1985-1995/“ Јелене Гускове, која је и јуче представљена на овом сајму књига, а представља научну обраду руске спољне политике према југословенској кризи од 1985. до 1991. године и рату од 1991. до 1995. године.

(www.palelive.com / Срна)