
На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву вечерас је промовисана пјесничка књига Слободана Јовића „Брза пошта“.
Разговор са пјесником водила је доц. др Сања Савић Милосављевић.
„Слободан има два своја тематска круга, у једном као да опјевава свакодневицу која је уточиште, то су пјесме у којима он успијева да пронађе смисао у ситницама, а овај други тематски круг карактерише одређена врста забринутости за савременог човјека. Слободан промишља о савременом свијету на начин да нам његове пјесме, из тог круга, не дају спокој, не дају нам осјећање мира, него нас потресају“, истакла је Сања Савић Милосављевић.
Према ријечима Сање Савић Милосављевић за посљедње двије пјесничке књиге Слободана Јовића карактеристичне су кратке пјесничке слике које су веома интензивне, да их памтимо не као ријечи већ као слике.
Слободан Јовић је рекао да му је част што своју пјесничку збирку промовише баш на Филозофском факултету и да га за овај факултет вежу многе лијепе успомене, јер је и часопис „Бокатин дијак“, чији је он оснивач и уредник, први пут представљен баш на овом факултету.
О својој поезији Јовић је рекао да је за њега битно да се ухвати нека пјесничка слика, те да себе види као једног малог борца за пјесничку слику, који се бори да ухвати фрагмент стварности и да му дода неко уврнуће, да то не буде баш сирови приказ стварности.
„Углавном су то кратке пјесме, мада има и ту неких поема, пјесама фрагмената и чини ми се да то моје стваралаштво пролази сада пут да се изнова враћа неким мотивима, али их обрађујем на други начин“, рекао је Јовић.
Јовић је рекао да су његове претходне збирке „Ријечи о очовјечењу“, „Простор молитве“ и „Привид лебдења“ нека врста тражења. „Све што ме дотакло – ја сам писао“. Младим пјесницима је поручио да пишу и да не одустају ни када их одбијају и не прихватају њихове рукописе.
„Сва умјетност је апологија доброте и љубави и једино умјетност може да нас учини бољим људима, није то ни идеологија ни политика. Само доброта надилази и идеологију и религију и образовање. И доброта може да се вјежба и кроз умјетност и кроз поезију“, истакао је Јовић.
По завршетку књижевне вечери публика је имала прилику да добије потписан примјерак књиге „Брза пошта“.
Слободан Јовић је рођен 1984. године у Тузли. Пјесник, уредник и издавач. Објавио је сљедече пјесничке књиге: „Ријечи о очовјечењу“ (2009), „Простор молитве“ (2010), „Привид лебдења“ (2012), „Поднебље“ (2018), „Страх од савршенства“ (2018), „Исусов трн“ (2021), „У кострети“ (2023) и „Брза пошта“ (2024).
Добитник је многих награда и признања: Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске, награда САНУ из Фонда Бранка Ћопића, „Перо деспота Стефана Лазаревића“,“Слово Подгрмеча“, „Јефимијин вез“, „Печат вароши сремскокарловачке“, „Стеван Раичковић“ и награде „Меша Селимовић“.
Поезија му је превођена на руски, јапански и бугарски језик.
Живи у селу Тобут, на Мајевици.
(www.palelive.com / Катарина Дивчић)